Igrali se policije, nasred zemlje Srbije

Pomoćnoj policiji u Srbiji nema pomoći. Vučićeva Vlada se brže-bolje predomislila i naprečac je poništila uredbu o pomoćnoj policiji, koja je važila samo dva dana, ali tek posle negativnih reakcija javnosti na mogućnost vlasti da formira stranačku policiju, koja bi imala pravo da nosi oružje i hapsi u predizbornoj kampanji.

Zapečaćena budućnost pomoćnih policajaca je očekivani epilog izostanka dijaloga u javnosti o tome da li je u Srbiji pored redovne i komunalne, potrebno još 4.500 pripadnika pomoćne policije, za angažovanje u bezbednosno rizičnim prilikama, kad nema dovoljno redovnih policajaca na terenu, koje bi zahvaljujući velikim diskrecionim ovlašćenjima prilikom formiranja i rada pomoćne policije, ministar unutrašnjih poslova birao bez konkursa, što je suprotno praksi u Hrvatskoj i Makedoniji.

Pomoćna figura kao mentalna avantura

U duhu narodne izreke “koga su zmije ujedale i guštera se plaši”, ova uredba je izazvala kritike, otpor i zebnju. To je logična reakcija, jer građani nisu blagovremeno bili informisani šta bi nova policija radila i čemu ona uopšte služi. U međuvremenu, posle hajke u javnosti, uloga i figura  pomoćnih policajaca su dočekane kao mentalna avantura Vučićeve Vlade.

U Uredbi o pomoćnoj policiji, objavljenoj u svim agencijskim izveštajima, ne navodi se čemu ona služi, već samo ko i po kojim uslovima u njoj može da bude angažovan. Tako, na primer, piše da ”pravo učešća na konkursu imaju svi nezaposleni, punoletni građani, koji su mlađi od 50 godina i imaju najmanje srednju stručnu spremu”. Pojedinci koji nemaju policijsko iskustvo, moraće da prođu osnovnu obuku, nakon čega će moći da nose oružje, policijske uniforme i službene legitimacije sa natpisom pomoćna policija.

I zaista, tekst same uredbe može građane da dovede u zabludu. Ipak, njeno donošenje, sudeći po informacijama iz MUP-a i Zakona o policiji, bilo je, bar zasad, čisto tehničkog karaktera.

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, u izjavi za Insajder.net rekao je da je formiranje pomoćne policije bilo moguće i po prethodnom zakonu iz 2005. i Uredbi iz 2006, ali da to nikad nije aktivirano.

“Uredbom je zaokružen pravni okvir za formiranje Pomoćne policije. To ne znači da će biti formirana jer za to moraju da budu ispunjeni uslovi iz Zakona o Policiji, odnosno da je stanje unutrašnje bezbednosti takvo da zahteva angažovanje većeg broja ljudstva zbog visokog bezbednosnog rizika, elementarnih nepogoda ili obezbeđivanja granice”, objasnio je Đorđević. Naravno, starim Zakonom o Policiji iz 2005. bila je predviđena mogućnost da se formira Pomoćna policija, nakon čega je doneta odgovarajuća uredba, ali je taj zakon, prestao da važi i bilo je potrebno da se u skladu s novim zakonom donese i novi akt.

Pomoćna policija, prema važećem zakonu, formira se samo u slučajevima ako je ugrožena unutrašnja bezbednost i „kad postoji obostran interes Ministarstva i lokalne samouprave, na osnovu posebnih sporazuma“.

Nova uredba, stara praksa

Uredba o službi u pomoćnoj policiji, u predvečerje novogodišnjih praznika, kao da je pala sa neba, dva dana uoči prelaska iz stare u novu godinu, što je prema staroj praksi izazvalo je lavinu nagađanja u javnosti, a politički protivnici SNS-a su je iskoristili za napad na Vučićevu vlast.

Protivnici demaskiranih radikala donošenje ekspresne odluke protumačili su kao formiranje parapolicijske jedinice, dok se predstavnici Vlade i MUP-a Srbije na tu temu nisu oglašavali. Međutim, ispostavilo se da je, ipak, reč samo o faktičkom produženju propisa koji postoji već 12 godina i da je prema priznanju Gordane Čomić, generalne sekretarke Demokratske stranke, na “predlog DSS-a , ista takva policija trebalo da bude formirana još tokom Koštuničine vladavine”.

Dežurni kritičari naprednjačkog uvoda u predizbornu kampanju nezadovoljni izjavom ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića da je “samo želeo da ukine staru odredbu o njenom formiranju”, posle čega je novogodišnje kuloarsko pričanje svedeno  na zvaničnu priču i konačnu odluku premijera, koju je pred lice javnosti raportirao ministar policije.

“Vlada Srbije ukida Uredbu o pomoćnoj policiji i ta policija neće biti formirana”, prenela je televizija B92, izjavu Stefanovića, naglašavajući da “ Vlada odustaje od ove namere zbog pritiska pokreta “Dosta je bilo”, Dveri i DS” i naveo da “nisu bile istinite kritike opozicije da je cilj formiranja pomoćne policije bio da se zapošljavaju partijski kadrovi”, navodeći da su “posao u njoj, mogli dobiti samo oni koji su završili kriminalističku akademiju”.

Popuštanje pod pritiskom nije očekivano, ali je “hajka protiv Vučićevih naprednjaka, bila je prostorečeno,  prejaka” kazao je Stefanović.  Konkretizujući kritike, “ne samo od dela opozicije, već i od nekih medija”, zatečen predstavljanjem  “u liku monstruma” , Stefanović je dodao  da “je apsolutna neistina da je mogao da se zaposli bilo ko sa ulice” i da su “sve bivše vlasti od 2006. mogle da tu uredbu ukinu, a nisu”.

Negirajući kritike opozicije da je pomoćna policija maska za nesposobnost Vlade, da je to način da se podrivaju institucije i da se formira partijska policija, Stefanovivć je rekao “da smo hteli da stvaramo partijsku vojsku ne bismo imali 4.000 kadrovskog manjka u redovnoj policiji”.

Pomoćna ili stranačka policija                                                                                

Opozicija je reagovala vatrometom optužbi. Demokratska stranka (DS), Pokret Dosta je bilo (DJB), Dveri i Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), u odvojenim saopštenjima, oštro su kritikovali odluku Vlade da formira Pomoćnu policiju, uz zajedničku ocenu da se radi o stvaranju partijske policije.

Demokratska stranka, jedan od koalicionih inicijatora osnivanja pomoćne policije pre 12 godina, navela je da “Vlada Srbije donošenjem uredbe o pomoćnoj policiji pokušava da zamaskira svoju nesposobnost u vođenju sistema bezbednosti”.

Šutanovčeve demokrate smatraju da vlast “umesto da jača kriminalističku policiju i smanjuje administraciju, uz poboljšavanje profesionalnog i životnog standarda pripadnika MUP-a, uvođenjem pomoćne policije stvara dodatni prostor za zapošljavanje po diskrecionoj odluci ministra”, upirući prstom u “neodrživu situaciju, u kojoj momci koji se školuju za taj posao na Kriminaističko policijskoj akdemiji ne mogu da se zaposle od duge kolone aktivista Srpske napredne stranke”.

Liga socijaldemokrata Vojvodine pita ministra Stefanovića “da li je u pitanju Pomoćna ili stranačka policija i zašto se formiraju paralelne policijske snage”. Vojvođanske socijaldemokrate podsećaju da je “Srbija kroz istoriju imala brojne primere nedemokratskog upravljanja bezbednosnim sistemom, a stranačke policije bile su okosnica talitarnih društava”.

Radulovićev “Pokret Dosta je bilo” naveo je da premijer Aleksandar Vučić ovom uredbom pravi partijsku policiju. Konstatuju da je “premijeru i ministru Stefanoviću sve teže da kontrolišu nezadovoljstvo policije”, u kojoj “većina poštenih i profesionalnih policajaca ne podržava Vučića, zbog političkih zloupotreba kojima su stalno izloženi, otpuštanja politički nepodobnih, dovođenja nestručnog partijskog kadra i degradiranja profesije u svakom pogledu”.

Pokret Dveri, takođe, smatra da je u predizbornom periodu “formiranjem pomoćne policije Vučić, brutalno zloupotrebio poziciju i suspendovao pravnu državu praveći paradržavnu, privatnu, naprednjačku policiju koja treba da bude logistika u političkom teroru  nad neistomišljenicima”.

Zaštitnik građana Saša Janković je na sajtu zaštitnika, rekao da “u nacionalnim strateškim bezbednosnim dokumentima, nije opredeljeno, zbog čega Srbiji trebaju i redovna i komunalna i pomoćna policija i BIA, koja po zakonu može da preuzme policijske poslove, ali i privatne bezbednosne agencije sa brojnim ovlašćenjima”.

U kritici “jahača pomoćne magle” na Tviteru je Janko Veselinović, predsednik Pokreta za preokret, kategoričan “da u pitanju nije ništa drugo nego nacionalna naoružana paravojska SNS-a, stvorena u mraku za mračne ciljeve”.

48 sati pomoćne policije     

Na kraju, u igri policije, na sred zemlje Srbije, tresla se gora rodio se miš. Policijski sitem “tri u jedan” je preduhitren, jer je Vučićeva vlast  posle 48 sati odustala od stvaranja pomoćne – političke policije, koja bi hapsila protivnike i decu po ulicama, posle gromoglasnih saopštenja pet opozicionih stranaka, tviteraša i naslovnice jednog medija, dok je opozicija svoje optužbe o paramilitarnim policijskim formacijama u najavi zasnivala na uredbi koju je donela kad je i sama bila vlast.

No, to i nije ništa čudno. Iznenađuje da aktuelna vlast, koja se toliko busa da je nadmoćna i na domaćem i na stranom terenu – stalno formira neke pomoćne organe i organizacije, kao što su pomoćna novinska agencija (Tanjug- zakonom ugašen, nezakonski oživljen),  pomoćni mediji (TV Pink, Informer), te pomoćni, ali prinudni upravnici zgrada. Tu je armija botova (Komitet za zastitu lika i dela premijera)  i prinudni izvršitelji i notari, neka vrsta strukture vladajuće stranke unutar državne službe.

Rekordno brzo formiran i još brže ukinut, koncept rezervnog sastava ili pomoćne policije revitalizovao je očigledno nepoverenje javnosti, zbog slučajeva kao što su Savamala, Potočari, stalnog curenja informacija iz istraga, nečuvenog pokušaja masovnog otpuštanja preko “analize rizika”, nerazjašnjenih slučajeva tajnog praćenja novinara i aktivista, svakodnevnih “državnih udara”, kao i zbog toga što ministar i dve državne sekretarke u MUP-u dnevno politizuju poslove bezbednosti.

Zato je Vučićev recept ”ako prođe, prođe”, opet ogoljen, po uzoru na pokušaj formiranja pomoćnih demonstranata, na svakom protestnom skupu, pomoćnih opozicionih lista na lokalnim izborima, pomoćnih glasača i pomoćnih građana na otvaranjima deonica autoputeva, pomoćnih analitičara, pomoćnih tviteraša…

Za opštenarodnu utehu, makar izvesno vreme, Srbiji ne treba ništa pomoćno, dok ima glavnog premijera. Nije neophodno ni da pomoćna policija oživi zloglasne crvene beretke.

Dakle, suvišni su S(n)S odredi !

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera