Italija apelira na pomoć EU zbog migranata
Zbog unutarevropskih migracija mnoge zemlje Evropske unije već mijenjaju svoje zakonodavstvo, kako bi ograničile ili čak spriječile priljev stranih radnika iz drugih država Evrope, pa čak i onih koje su u Evropskoj uniji.
No, Evropska unija ima još jedan veliki problem, a to su stotine hiljada migranata iz Azije i Afrike koji kucaju na njene granice.
No, za njih tek, osim deklarativnih izraza humanosti i solidarnosti, Evropa nema rješenje, javila je iz Brisela reporterka Al Jazeere Katarina Drlja.
Sirijac Yahia Hakomme bio je jedan od prvih demonstranata na ulicama Damaska. Kada je počelo nasilje u martu 2011. godine, kaže, imao je samo dvije mogućnosti: ostati i poginuti poput njegove braće ili pobjeći.
Odlučio se za bijeg. Sada studira u Francuskoj i čeka dan povratka u domovinu. Put do Strazburškog univerziteta nije bio nimalo lak, priča Yahia.
Prvo je u Egiptu 100 dana čekao zeleno svjetlo za odlazak u Evropu. Nakon neuspjeha s Italijom i Njemačkom, dobio je prvo belgijsku, pa francusku studentsku vizu.
“Mogu reći da je bilo grozno. Bilo je užasno. Ako se vratim u Siriju, ubit će me, a tražili su od mene da ispunim iste uvjete kao i neko ko samo dolazi studirati bez problema. Pitao sam se o kakvim to ljudskim pravima oni pričaju dok meni prijeti gubitak osnovnog ljudskog prava na život! Nije bilo lako. Bilo je užasno”, poručio je Hakomme.
Dolazak migranata
Iz Sirije je dosad izbjeglo više od 3,2 miliona ljudi. Najviše ih je u okolnim zemljama, dok je u Evropskoj uniji više od 123.000 sirijskih izbjeglica.
No, na granice Unije ne kucaju samo Sirijci. Zapadna Evropa prostor je čežnje sve više Afrikanaca i Azijaca, koji na svaki mogući način pokušavaju ući u Šengenski prostor.
Trenutno je najviše na udaru Italija, do čijih obala u najvećem očaju pokušavaju doći imigranti iz Zapadne Afrike i s Bliskog istoka.
Pretrpane brodice često se kvare i prevrću. Prema međunarodnoj organizaciji za migracije, samo se ove godine na Mediteranu utopilo više od 3.000 migranata, no strahuje se da su te brojke i veće.
Italija ulaže velike napore za spašavanje tih ljudi, no finansijski je iscrpljena.
“Talijani su tražili od ostalih zemalja članica Europske unije da se solidariziraju i financijski pomognu. No, nisu sve zemlje to spremne učiniti. Tako europska operacija Triton raspolaže daleko manjim kapacitetima od potrebnih”, izvijestila je Drlja.
Rasprave u Evropskom parlamentu
O migrantima i krizi redovno se raspravlja i u Evropskom parlamentu. Većina europarlamentaraca smatra kako njihove vlade ne čine dovoljno kada je riječ o izbjeglicama, migrantima.
Eurozastupnik Claude Moraes je kazao: “Ne možemo imati samo jednu zemlju, Italiju, koja će snositi sav teret. Treba nam šira strategija, oko razmještanja, na primjer, sirijskih izbjeglica, koje se nalaze u više zemalja. Neke zemlje ih prime tek nekoliko stotina. Liban ih prima milion i po.
No, nije samo Evropska unija pod pritiskom. Makedonija, Srbija, BiH gotovo svakodnevno na svojim teritorijima pronalaze grupe migranata iz Sirije, Afganistana, Iraka, koji se pokušavaju dočepati evropskih granica. Za zemlje regije to je, također, veliki finansijski teret.
“Rekla bih, vrlo kritično, do sada u Evropi nismo svjedočili nekakvoj pravednosti kada je riječ o doseljenicima. Upravo suprotno. Čini mi se da se Evropa previše izolirala i ne stavlja na prvo mjesto solidarnost kada ljudi dolaze na evropsko tlo”, kazala je Tanja Fajon, zastupnica u Evropskom parlamentu.
Uprkos deklarativnim pozivima na solidarnost i isticanje temeljnih načela na kojima je nastala Evropska unija, pod pritiskom imigranata na granice Unije, antiimgrantskih ograda kakvu je izgradila Bugarska, moglo bi u budućnosti na granicama Unije biti i više.
Izvor: Al Jazeera