Izrael igra na ‘Trump kartu’

Tokom čitave kampanje Donald Trump je optuživao bivšeg predsednika Baracka Obamu da je ozbiljno oštetio američko-izraelske odnose, pa od kako se uselio u Ovalnu sobu put promena američke politike na Bliskom istoku počinje upravo sa Izraelom.

Trumpova administracija namerava da obnovi specijalne odnose zasnovane na „zajedničkim interesima i vrednostima“ i da ih učini snažnim kakvi su nekada bili, precizira Bela kuća, dok je predsednik jasno dao do znanja da planira bliske lične odnose sa Benjaminom Netanyahuom. Izraelskog premijera je u telefonskom razgovoru lično pozvao da ovog meseca poseti Washington.

Prema istraživanju izraelskog Instituta za demokratiju, 69 odsto izraelskih Jevreja očekuje da Trump ima pozitivan pristup Izraelu, što je u ozbiljnom kontrastu sa 57 odsto njih koji su prethodnu administraciju smatrali neprijateljskom. Posebno je razdragana nacionalna desnica koju većinski zastupa Netanyahuov Likud.

Izmena kursa je u skladu sa Trumpovom politikom poništavanja Obaminog legata na mnoge teme, pa i bliskoistočne. Zaokret je najavljen još tokom predizborne kampanje.

Strateški interes

U skladu sa dugom tradicijom, predsednički kandidati obećavali su da će američku ambasadu – prema željama Izraelaca – preseliti iz Tel Aviva za Jerusalim, da bi od toga odustali čim dođu na vlast. Ovoga puta, pobednik je rešio da ispuni obećano.

Trump je najavio da će ambasadu prebaciti za Jerusalim, suprotno decenijskoj tradiciji koju su poštovali svi njegovi prethodnici. „Američkom predsedniku je prebacivanje ambasade jedno od pitanja na vrhu liste prioriteta, čak i ukoliko se ne obavi sutra“, kaže jedan zvaničnik administracije uzvraćajući na kritike arapskih i evropskih diplomata.

Selidba bi nesumnjivo predstavljala ozbiljnu grešku, ugrozila američke strateške interese a moguće i bezbednost diplomata i faktički eliminisala SAD kao brokera u traganju za izraelsko-palestinskim mirom.

Trump će odluku morati da donese do kraja maja, kada ističe odredba o relokaciji ambasade, doneta u okviru Zakona o Jerusalimu. Ovaj zakon iz 1995. priznaje Jerusalim kao glavni grad Izraela i nalaže da se tamo preseli ambasada, ali predsednicima ostavlja mogućnost da odlože selidbu za šest meseci iz razloga nacionalne bezbednosti. Od tada, i republikanske i demokratske administracije odlučivale su se protiv preseljenja.

Pitanje Jerusalima jedno je od najosetljivijih na agendi izraelsko-palestinskih mirovnih pregovora koji su zamrznuti već dve i po godine. Prihvatajući rešenje konflikta po principu dve države, Palestinci traže da Istočni Jerusalim bude glavni grad njihove države.

Ukoliko SAD prebace ambasadu iz Tel Aviva, bio bi to nedvosmislen signal Trumpove podrške odluci Izraela da Jerusalim proglasi za „večnu i nedeljivu“ prestonicu Države Izrael. Pitanje transfera ambasade, kao i sva bliskoistična pitanja, Trump je poverio svom američko-jevrejskom zetu i savetniku Jaredu Kushneru, poznatom po proizraelskom aktivizmu, dok njegova porodična fondacija daje donacije jevrejskim naseljenicima sa Zapadne obale. Indikativan nagoveštaj pravaca američke politike u regionu.

Obama je saradnju sa Netanyahuom zahladio ne samo zbog ličnih animoziteta kakvi karakterišu odnos jednog liberala i konzervativca, već umnogome zbog konstantne izraelske kolonizacije zemlje okupirane još u junskom ratu 1967, uključujući i Istočni Jerusalim, koja bi trebalo da pripadne budućoj palestinskoj državi.

“Trumpova selidba” bila bi svojevrsna najava gubljenja balansa u pristupu najdužem konfliktu savremenog doba i nesumnjivo Ameriku postavlja na kolizioni kurs sa mnogima. Uključujući i sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom koji je, u pismu samitu Arapske lige u Kairu, nedvosmisleno podržao stvaranje palestinske države sa “istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom”.

Posle statusa Jerusalima, tema jevrejskih naselja još je jedno od četiri složena pitanja koja treba rešiti da bi se ostvario trajni mir. U 126 gradova i sela na Zapadnoj obali živi 420,000 Jevreja koji su tu došli vođeni idejama cionizma i biblijske Obećane zemlje ili ultraortodoksnih Haredija i “ekonomskih” naseljenika koji su privučeni povoljnijim uslovima stanovanja. Još 200.000 Izraelaca – koje međunarodna zajednica smatra jevrejskim naseljenicima – živi u Istočnom Jerusalimu.

Šta Trump misli o naseljima dao je do znanja povodom nedavne rezolucije Saveta bezbednosti kojom je potvrđena njihova “nelegalnost”. “Ne možemo da dopustimo da Izrael bude tretiran uz toliko potpunog prezira i nepoštovanja”, napisao je na svom tviter nalogu. “Ostani snažan Izraelu, 20. januar se brzo približava”.

Rečeno, učinjeno. Trump je za ambasadora u Izraelu odabrao David Friedmana, poznatog zaštitnika jevrejskih naselja, koji čak upravlja američkim uredom jedne naseljeničke fondacije.

Gradnja ilegalnih naselja

Osećajući povoljne vetrove, izraelska vlada je već po ulasku Trumpa u Belu kuću odobrila novu jevrejsku ekspanziju: gradnju 2.500 stambenih jedinica na Zapadnoj obali. State Department je zaćutao iako se posle sličnih izraelskih najava u Obamino vreme redovno oglašavao saopštenjima i oštrim kritikama, zahtevajući zamrzavanje svake gradnje, što Palestinci očekuju kako bi se obnovili mirovni pregovori.

Netanyahu deluje da je više nego zadovoljan. „Posle osam godina, tokom kojih sam izdržao ogromne pritiske oko mnogobrojnih pitanja, pre svega oko Irana i naselja, svakako pozdravljam promenu u pristupu“. Dočekao je da vidi leđa američkom predsedniku srednjeg imena Hussein kome nikada nije verovao, a prošle godine ga je prozivao za „izdaju Izraela“.

Moguće da se Izraelac previše zaneo pohvalama koje je dobio od novog stanara Bele kuće. Konzervativni The Jerusalem Post, pozivajući se na neimenovane visoke izraelske zvaničnike, piše da je Washington upozorio Izrael da se kloni “unilateralnih” najava gradnje novih naselja jer to “potkopava” želju nove administracije da obezbedi izraelsko-palestinski mir po principu dve države.

Ukoliko je tačno, upozorenje bi moglo da razočara mnoge na izraelskoj desnici, uključujući i članove vlade, koji se nadaju da će Trump odustati od rešenja dve države i da će njegov stav oko jevrejskih naselja biti mnogo fleksibilniji od Obaminog.

Bila bi to usamljena tačka uslovnog razlaza, ali Netanyahu je oprezan. Upozorava ultradesnog ministra Naftali Bennetta da „ne puca sa kuka“ , da prerano ne uzvikuje da je Trumpovim dolaskom „era palestinske države završena“ i da ne insistira na aneksiji jevrejskog naselja Ma’aleh Adumim, istočno od Jurusalima – barem ne pre njegovog susreta sa Trumpom ovog meseca.

Oko svega drugog je na relaciji Trump-Netanyahu uspostavljeno veliko razumevanje. Novi predsednik, na primer, deli premijerovo uverenje da izraelsko-palestinski konflikt ne može da se rešava po međunarodnim forumima koji su, tvrdi Netanyahu, nakloni Palestincima.

„Predsednik Trump veruje da mir može da bude ostvaren samo putem direktnih pregovora – da li to zvuči poznato? On je govorio o bezuslovnoj posvećenosti izraelskoj bezbednosti i ratu protiv radikalnog islamskog terorizma. Da li i to zvuči poznato?“, gotovo likujući je izraelski premijer komentarisao razgovor sa Trumpom.

Izraelska vlada, jasno je Netanyahu stavio do znanja, smatra da nova administracija predstavlja štit prema ostatku sveta i “anti-izraelskim” merama kakva je bila decembarska rezolucija Saveta bezbednosti UN-a koju Obamina administracija nije sprečila vetom.

Palestinci, kojima je Obama, u jednoj od svojih poslednjih odluka, odobrio pomoć u iznosu od 221 miliona dolara, su u dijametralno drugačijoj poziciji i pokušavaju da mobilišu međunarodnu zajednicu protiv Trumpa.

Puna saglasnost ostvarena je i ocenom da je nuklearni sporazum koji je Iran jula 2014. potpisao sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a plus Nemačka „veoma loš“. Netanyahu je sve vreme tvrdio da je Islamska Republika egzistencijalna pretnja Izraelu i da ajatolasima u Teheranu ne treba verovati. Tramp je najavio ukidanje ili temeljnu izmenu ugovora koji je Obama smatrao jednim od svojih najvećih spoljnopolitičkih dostignuća.

Zidovi koji spajaju

Trumpa i Netanyahua spaja i – zid. Amerikanac podiže nove zidove prema Meksiku, Izraelac je izgradio barijeru od čelične žice prema Egiptu i veliki betonski zid prema Zapadnoj obali.

Izraelski premijer je nameru američkog predsednika pohvalio kao „Veliki uspeh. Veliku ideju“ – ali njegov tvit izazvao je burna reagovanja u Izraelu u trenutku kada je Netanyahu posle 11 godina na vlasti suočen sa raznim pritiscima, uključujući dve kriminalne istrage u kojima je osumnjičen za zloupotrebu položaja.

Trumpovo zbližavanje sa Netanyahuom samo je najava ozbiljnijih promena politike na Bliskom istoku nove adminstracije koju analitičari opisuju kao proizraelsku i prosunitsku, ali i spremnu na razne dogovore zarad stabilnosti. Ovo poslednje se pre svega odnosi na saradnju sa Rusijom u naporu da se slomi Islamska država.

Izvesno je da Trump još nema precizne planove za Bliski istok, ali je već uspeo da stvori visok stepen neizvesnosti. Balansi su dodatno narušeni odlukom kojom se u SAD zabranjuje ulazak državljana sedam muslimanskih zemalja – Iraka, Irana, Jemena, Libije, Sirije, Somalije i Sudana.

Teško da postoje argumenti za ovu odluku. Od 1975. nijedan državljanin neke od ovih sedam zemalja nije bio umešan u terorističke napade na tlu Amerike. Tragični 11. septembar 2001. izvelo je 19 terorista – 15 iz Saudijske Arabije, dvojica iz Ujedninjenih Arapskih Emirata i po jedan iz Egipta i Libana – ali ove zemlje se ne nalaze na Trumpovoj listi.

Prvi test namera nove američke administracije nesumnjivo će se ticati Jerusalima, ali sva je prilika da će Zapadna obala ove godine biti jedna od najnestabilnih arena.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera