Javna molba direktora bolnice u Nišu
U Nišu, najvećem gradu na jugu Srbije, bez posla je gotovo 5.000 građana sa fakultetskom diplomom, od ukupno 33.000 nezaposlenih.
Samo na jedan konkurs za osam doktora prijavilo se 20 puta više kandidata. To je izazvalo neobičnu reakciju direktora Kliničkog centra.
Marija Krstić završila je Medicinski fakultet u roku. U njenom indeksu gotovo sve su desetke. Diplomirala je prosjekom 9,80, ali i dalje je bez posla.
„Za vreme studija uopšte nisam ni razmišljala o pronalasku posla, jer sam mislila ako uložim veliki trud da će to na kraju da se isplati. Međutim, kada sam završila videla sam kakva je situacija da mnoge moje kolege koje takođe imaju dobar prosek ne rade i to mnogo starije od mene“, kaže Krstić.
Mnoge njene kolege otišle su inostranstvo, a i ona razmišlja o tome da li je vrijeme da posao potraži van Srbije.
„Ako za godinu-dve ne uspem da se zaposlim moraću i ja da pokušam u inostranstvu, da bi ostvarila neku karijeru lekara moraću da ranije počnem da se bavim tim poslom. Posle 35 godine, već je po meni kasno da se krene da se radi.“
Marija je jedna od najmanje 33.000 nezaposlenih u Nišu.
Više od 300 nezaposlenih doktora
Najviše ih je sa srednjom stručnom spremom, ali je značajan broj i onih sa završenim fakultetom. Bez posla a sa fakultetskom diplomom u Nišu je skoro 5.000 građana.
Ipak, neka zanimanja posebno su prekobrojna. Svake godine stižu novi diplomanti u oblastima koja nemaju perspektivu zapošljavanja.
„Svakako najviše je doiplomiranih ekonomista, njih je oko 900, imamo i diplomirane pravnike, njih je skoro 500 na evidenciji ovde u Nišu, dok recimo dotkori medicine – njih je u gradu Nišu oko 340“, navodi Vladan Krstić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Nakon svakog konkursa za posao u Kliničkom centru u Nišu direktor se nađe u nezgodnoj situaciji. Za prijem osam doktora dobije više od 500 poziva prijatelja i poznanika.
„Od te sekunde kada je raspisan konkurs krenula je bukvalno kanonada i pisama i poruka i SMS-ova i preko interneta i preko svih društvenih mreža“, kaže Zoran Radovanović.
Prosječna plata 350 eura
Svi su, dodaje, urgirali za posao svog djeteta ili prijatelja. Zato je Radovanović objavio, kako kaže, javni vapaj direktora i zamolio sve da ga ne zovu zbog konkursa.
„Niko više nije pozvao. Tišina je, jer znaju da sam dovoljno, pod znacima navoda, blesav da objavim čak i imena, da kažem od kada sam to rekao pozvao me je taj i taj, ta i ta, da pita za sina ili ‘ćerku, jer svako ko pita kaže moje dete je najbolje. Pa normlano niko neće da kaže moje dete je loš đak, moje dete je najgore, moje dete ništa ne zna, ‘ajd sad da ga primimo.“
Marija sa početka priče, kaže, za nju niko nije urgirao. Ipak, nije to razlog što nema veliku nadu za zaposlenje.
„Konkurisala sam, nadam se kao svi koji su konkurisali, međutim, znam da je šansa mala zato što ima mnogo lekara koji su se prijavili. Videćemo šta će da bude.“
U Nišu, inače, od blizu 260.000 radi tek nešto više od 60.000 građana, a i oni primaju prosječnu platu od otprilike 350 eura, što je tek polovina prosječne potrošačke korpe u Srbiji.
Izvor: Al Jazeera