Oglasi

Kad zarati Trumpolandija protiv Narkolandije

Pao je El Chapo, podiže se zid između anglosaksonske i Latinske Amerike, a potražnja za kokainom je sve veća.
Milijarder sa El Chapove potjernice sudit će meksičkom narkomilijarderu, piše autoricaArhiva

Za Donaldom Trampom Hoakin Gusman - El Ćapo je raspisao poternicu i obećao nagradu od sto miliona dolara, onome ko ga uhvati. Tramp mu se zamerio zato što je još tada, u kampanji, vređao Meksiko i zalagao se za deportaciju imigranata. Najveći meksički narkobos nije mogao ni da sanja da će se za kratko vreme naći u američkom zatvoru, a da će se u Beloj kući ustoličiti njujorški milijarder čije se bogatstvo može meriti sa novcem koji poseduje Sinaloa, trenutno još uvek najjači narko kartel na svetu.

Život se preokrenuo naglavačke: Milijarder sa Ćapove poternice sudiće meksičkom narkomilijarderu, a sudbina miliona meksičkih sunarodnika pala je u (ne)milost Donalda Trampa. Predsednik SAD-a samo što nije počeo da gradi faraonski zid na granici sa Meksikom dugoj tri hiljade kilometara, obećao je da će iz SAD-a proterati ilegalne Latinose i da će sprečiti ulazak “loših momaka, kriminalaca, dilera i silovatelja” .

Ćapoa je meksička vlada izručila Americi, po ubrzanoj proceduri poslednjeg dana Obaminog predsednikovanja. Još devedesetih američko pravosuđe optužilo je Gusmana za otmice, ubistva, pranje novca, krijumčarenje hiljade tona kokaina, heroina, marihuane i sintetičkih droga u SAD-u. 

Taman kad u oktobru, dvadeset godina pošto je prvi put za njim počela američka potraga, počne suđenje Kratkom (kako u prevodu glasi njegov nadimak El Ćapo koji je stekao zbog niskog rasta), Holivud će premijerno prikazati film “Lov na El Ćapoa”. Biće to veliki spektakl u kome će glavnu ulogu igrati agent Američke agencije za borbu protiv narkotika (DEA) čijom je navodnom zaslugom uhvaćen lider Sinaloe, najveći narkobos svih vremena, posle Kolumbijca Pabla Eskobara, koji je izrešetan još 1993.

Iako će zid uskoro pregraditi anglosaksonski od latinoameričkog dela kontinenta, kako bi se po želji i izričitom nalogu Donalda Trampa “loši momci” sprečili da truju i podstiču “krvoproliće” po američkim ulicama, stotine narko TV novela gledaju se bez daha i u anglosaksonskom i u latino svetu. U njima su El Ćapo, Pablo Eskobar i mnogi drugi narkodileri predstavljeni kao ljudi oko kojih sve blješti od glamuroznih lepotica, besnih automobila, zoo vrtova sa egzotičnim životinjama, sevdalinki marijača i ostalih turbo folk zvezda, koji su slavu stekli pevajući u uvce liderima narko multinacionala.

Tajne profitabilnog poslovanja

U svojoj biti, glamur koji okružuje narkobosove, ne razlikuje se mnogo od dojučerašnjeg okoliša Donalda Trampa: Rijaliti, lepe žene i pozlaćene zavese… Zar se i milijarder sa Menhetna i Hoakin Gusman iz Sinaloe, nisu podjednako ubedljivo zaklinjali da će spasti sirotinju njihove uboge sudbine? Obojica, uostalom, godinama figuriraju na Forbsovoj listi najbogatijih i najmoćnijih ljudi na svetu. A to je ono što se u svetu biznisa smatra merodavnim, bez obzira da li je taj moćnik predsednik SAD-a ili šef profitabilne multinacionale.

Da stvarnost nema veze sa onim kako je predstavljena u rijalitima, narko TV sapunicama, ili holivudskim trilerima o “hrabrim američkim lovcima na zle narkobosove”, pokazalo se pre neki dan kada je javnost obaveštena da je Kolumbija zasejana rekordnim površinama biljke koke.

Stejt department i CIA izašli su sa tim “šokantnim podatkom” koji se slaže sa nalazima svih ozbiljnih kolumbijskih i latinoameričkih instituta za praćenje puteva droge: Kolumbijska teritorija pod plantažama koke udvostručila se za četiri godine, a za poslednje dve godine kokom je zasađeno 39 odsto više hektara nego ranije. Kad su se podaci iz satelita premerili i složili, ispalo je da je 180.000 hektara u Kolumbiji prošle godine bilo zasađeno kokom, što je mnogo veća površina nego u vreme najvećeg narkobosa Pabla Eskobara (1949. do 1993.) i zloglasnih kartela Medeljin i Kali.

Sirovine (list koke) za drogu (kokain) biće više nego dovoljno i u sledećim godinama, bez obzira što legendarnom meksičkom narkobosu uskoro treba da počne suđenje u SAD-u. Njegove advokate, prema poslednjim vestima, proveravaju sve najjače američke obaveštajne službe, kako oni ne bi javili obezglavljenom kartelu Sinaloi ko su svedoci na ovom procesu. Jer kao i u svakom velikom biznisu, tako i u ovim narko multinacionalama, glave lete svakom ko se usudi da u javnost pusti tajne profitabilnog poslovanja.

Delegacije Američke agencije za borbu protiv narkotika (DEA), CIA-e, američkog Kongresa i Ministarstva pravosuđa počele su učestalo da sleću u Bogotu. Alarmi su se uključili kada je predočeno iz zvaničnih institucija da je 2015. proizvodnja kokaina u Kolumbiji porasla na 465 tona, za 60 odsto. Ne sumnja se u istinitost predskazanja da će ovogodišnja žetva lista koke po količini prevazići sve prethodne. To znači da će biti još više kokaina na ulicama SAD-a. U Bogoti se na osnovu ovih podataka sa strahom predviđa da će se odnosi između Kolumbije i SAD ponovo “narkotizovati , a to znači da će Vašington pojačati “svoj rat” protiv droge koji na tuđoj teritoriji (Latinska Amerika) traje već trideset godina, odnosi desetine hiljada žrtava, a pobednici su stalno poznati: za narkobiznis nema zime.

Kolumbijski kokain preplavio ulice SAD-a

Bum kolumbijske koke počeo je da se oseća na ulicama SAD-a, na kojima je poslednjih godina vladao pretežno heroin. Prestonički američki list Vašington post povratak i dostupnost kolumbijskog kokaina u Americi opisuje obrnuto od tržišnih zakona: “izgleda da ovog puta obilna snabdevenost kokainom podstiče potražnju”, ocenjuje list. Citira se najnoviji godišnji izveštaj Stejt Dipartmenta u kome se “eksplozija plantaža koke” povezuje sa “zloslutnim znacima da je konzumiranje i kupovina kokaina u SAD-u prvi put posle gotovo deset godina u porastu”. Broj smrti od kokainskog predoziranja (u Americi) je dostigao nivo od 2006. Testiranje je pokazalo da devedeset odsto zaplenjenog kokaina na ulicama SAD-a, vodi poreklo iz Kolumbije, a broj mladih Amerikanaca koji su probali kokain je od 2013. do 2015. porastao za 69 odsto. 

Od početka ovog veka Vašington je poslao Bogoti deset milijardi dolara za sprovođenje akcija protiv narkotika, za takozvani “plan Kolumbija” koji podrazumeva kontroverzne mere koje su izazivale proteste po celoj Latinskoj Americi. U Vašingtonu, pa i u većem delu američke javnosti vlada ubeđenje da je severni sused pomogao novcem i opremanjem vojske da se mirovni proces sa levičarskom narkogerilom FARK privede kraju. Posle 52 godine FARK gerilci počeli su da odlažu svoje oružje u specijalna skladišta pod nadzorom Ujedinjenih nacija, i na kraju su komandanti FARK-a potpisali u novembru prošle godine mirovni sporazum, zbog čega je kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos dobio Nobelovu nagradu za mir, nekoliko dana pošto je taj “mir” odbačen na kolumbijskom referendumu.

Kolumbija se svih ovih godina smatra najbližim i najlojalnijim američkim partnerom u borbi protiv narkotika. Jedina je latinoamerička zemlja koja se u potpunosti podvrgla američkom planu, uprkos protestima. Najviše svojih državljana, optuženih za narko biznis, izručila je SAD-u. Kako onda objasniti ono što se danas dešava na terenu, da žetva koka lista beleži istorijske rekorde, prepuni ambari su spremni za kupce.

Kolateralna šteta

Iako hvaljen od strane Vašingtona i okarakterisan kao najuspešniji rat u 21. veku, plan "Kolumbija" smatra se među Latinoamerikancima generatorom strahota u kome su stradale mnoge civilne žrtve. Ohrabrena američkom tehnološkom i materijalnom podrškom, kolumbijska vlada je otpočela kontraofanzivu protiv FARK-ovih uporišta u ruralnim oblastima. Vojsku su često pratile desničarske milicijske grupe koje su nemilosrdno likvidirale sve osumnjičene simpatizere. Više civilnog stanovništva je stradalo ili izbeglo iz svojih domova u prvim godinama plana Kolumbije nego za svih pedeset godina oružanog konflikta sa FARK-om.

Vašington je svestan da su američke intervencije u Latinskoj Americi na lošem glasu.

U Latinskoj Americi još nisu izbledela sećanja na stradanja iz vremena Hladnog rata. Podrška vojnim snagama u Gvatemali i Salvadoru, gde je počinjen genocid nad starosedelačkim stanovništvom, intervencija u Čileu 1973, kada je sa vlasti zbačen demokratski izabran socijalista Salvador Aljende, a zavladao diktator Pinoče, i mnoge druge terorističke diktature u Latinskoj Americi, osmišljene su, kako se pokazuje, baš u američkoj prestonici. Zato je i takozvani plan "Kolumbija" predstavljen kao pomoć u kampanji protiv droge, iako je pretežno bio usredsređen na likvidaciju levičarske gerile.

Multinacionale su debelo profitirale i od “bombardovanja” kolumbijskih polja koke. Bilo je potrebno da prođe 15 godina, pa da se na insistiranje kolumbijske vlade, obustavi zaprašivanje koke iz vazduha. To je učinjeno tek kada je i Svetska zdravstvena organizacija upozorila da je hemikalija koja se proizvodi u zloglasnoj, ali moćnoj multinacionali Monsanto, kojom su zaprašivani žbunovi koke, kancerogena, da štetno utiče na zdravlje ljudi i ugrožava celu prirodnu okolinu. Za to vreme profitirala je korporacija Monsanto, a stradali su kolumbijski seljani i njihove porodice. Ali, kada su umesto aviona na teren došle brigade za čupanje koke, lokalno stanovništvo je blokiralo puteve, kako bi ih sprečili da uništavaju njihove useve.

Kada je pre dva meseca, u Oslu, primao Nobelovu nagradu za mir, kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos, prkosno je bacio rukavicu u lice Vašingtonu i sasvim tačno ocenio da “rat protiv droge pod američkim vođstvom nanosi više štete i veću tragediju, nego svi ratovi zajedno koji se danas vode u svetu”.

Ali, kako piše kolumbijski nedeljnik Semana, pozivajući se na svoje izvore, ova latinoamerička zemlja je u defanzivi pred Trampovim čvrstorukašima koji su borbi protiv droge dali vanvremensku dimenziju, nazivajući je večnom bitkom protiv “Zla”. Po navodima vodećeg kolumbijskog dnevnika El Tijempo, za trideset godina otkad traje “rat protiv droge” izginulo je 20 hiljada Kolumbijaca. Tu se ne računaju žrtve konflikta sa gerilom FARK i drugim paravojnim odredima.

Da nema nikakvog smisla kriviti kolumbijske seljane ili meksičke siromahe za porast potražnje i narko-obračune u američkim gradovima, potvrđuje i italijanski pisac, autor bestselera Roberto Saviano, koji se smatra najboljim poznavaocem mafija u Italiji, Latinskoj i Severnoj Americi. Zid na granici čija je jedna trećina izgrađena još u vreme Klintona, neće, naravno, omesti moćne meksičke narkokartele. Pored dronova, desetina najmodernijih tunela izgrađenih parama kartela Sinaloe, podmornica i aviona, tu su i legalni prelazi između Meksika i SAD-a.  Dnevno pola miliona ljudi na motorima, u kamionima, autobusima i privatnim automobilima legalno prelazi iz Meksika u SAD i u obrnutom pravcu. Neka se u svakom hiljaditom vozilu sakrije po par kilograma kokaina, pa je to opet dovoljno da ga bude dovoljno na crnom tržištu u SAD-u. 

Narkosi su pronašli mnoge načine da zavaraju pse tragače obučene da nađu drogu. U kokain se dodaje kafa ili meksičke papričice koje se lepe na spoljašnji deo kokainskih paketića. One su u stanju da ubiju miris kokaina tako da ga ni najbolji pas tragač ne može nanjušiti, piše Roberto Saviano u eseju koji se nedavno pojavio i u američkim i u pojedinim latinoameričkim medijima. Knjiga ovog pisca, kome je zbog mafijaških pretnji dodeljeno obezbeđenje, našla se na noćnom stočiću Ćapoa kada je prošle godine posle senzacionalnog bekstva iz zatvora ponovo uhapšen.

El Ćapo je Savijana čitao kao Bibliju. To je bila prava literatura za ovog biznismena koji je dve decenije vodio svoju korporaciju i uspevao da se glatko izmigolji iz svih zamki koje su mu uz ogroman novac i najsavremenija tehnološka sredstva postavljali agenti DEA-e, CIA-e i kolumbijske vlasti.

Holivudska verzija razlikovaće se od stvarnog stanja na terenu. Uloga hrabrog agenta CIA-e, lovca na glavu narkobosa, biće preko svake mere uveličana. Jer činjenica da je Ćapo dospeo do američkog zatvora iz koga više nema izlaza, je kao stvorena za dobru i poučnu priču, za kakvim vapi ovo postistinito vreme.

Istina je, međutim, sasvim drugačija. Na američkim ulicama sve je više latinoameričkog kokaina, u Latinskoj Americi sve je više nastradalih seljana, narko i ostale multinacionale su sve profitabilnije. Nema zida koji korporativci i profit ne mogu da preskoče. To znaju i Tramp i narko bosovi. I Monsanto, i Sinaloa, i Trampova korporacija, i lobi za promet i trgovinu oružjem. Da se moraju podvrći tržišnim zakonima shvatili su i kolumbijski seljani, te su  rekordnu površinu zasadili biljkom, koju su starosedeoci smatrali “svetom” hiljadama godina. A što se božija koka uzima za sirovinu za paklenu drogu, to nije problem latinoameričkih poljoprivrednika, već onih koji su profit proglasili za jedinog boga.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.