Ko će nam u budućnosti tražiti sitan novac?

Vest da je jedna od najvećih svetskih kompanija Amazon otvorila prvu trgovinu bez kasa i čekanja za plaćanje kupljene robe, u Srbiji je prošla gotovo nezapaženo. Čak i na društvenim mrežama, gde se obično prvo registruju pojave koje pokazuju koliko Srbija zaostaje za razvijenim svetom.

Valjda se ideja da neko uđe u radnju, izabere robu i izađe bez čekanja na kasi i uobičajene prepirke sa kasirkom oko toga ko je dužan da pripremi sitan novac, potrošačima u Srbiji čini toliko naučnofantastičnom, da čak nema ni pošalica na tu temu.

Imajući u vidu česte primedbe potrošača na tretman u domaćim trgovinama, na prvi pogled reklo bi se da bi oberučke prihvatili koncept trgovine u koju se kupac odmah pri ulasku prijavljuje skeniranjem aplikacije na svom pametnom telefonu, a zatim ga, dok šeta radnjom, brojne kamere na tavanici prepoznaju, kao i robu koju bira, dok senzori na policama dodaju artikle na račun kako ih kupci uzimaju, odnosno brišu ih u slučaju vraćanja artikla na police. Krajnji zbir ide na teret kreditne kartice, a kupac izlazi bez čekanja u redu za plaćanje.

Ipak, ako se pogledaju redovni prizori u velikim supermarketima u Srbiji, gde većina stoji u redovima na čijem se kraju nalazi prodavačica za kasom, dok se samo najodvažniji usuđuju da priđu kasama bez kasirki gde sami treba da skeniraju robu i potom plate, postaje jasno da su za postojeći odnos trgovaca i mušterija u Srbiji odgovorni i jedni i drugi.

Ništa bez konverzacije

Iako “self sccaning” kasa, pred kojom nikad nema gužve, neće na displeju ispisati komandu: “Pripremite sitan novac”, niti umesto kusura izbaciti žvaku, većina potrošača (u koju spada i potpisnik ovih redova), mazohistički će ipak radije izabrati da čeka u dužem redu i rizikuje da na kraju prebira po novčaniku tražeći sitno, dok ih kasirka prekorno posmatra što zadržavaju red, umesto da su odmah pripremili tačan iznos.

Jedan od hipermarketa nudi i opciju da kupac još tokom uzimanja robe skenira robu u kolicima i tako planira trošak. Kad dođe na posebno obeleženu kasu, samo se ta informacija poveže i plati bez čekanja. Na žalost, ni jedan trgovinski lanac kojima se obratili povodom ove teme, nije odgovorio na naš upit, pa tako ne znamo ni koliko se ova opcija koristi.

“Koliko je reka Amazon daleko od Srbije, toliko su i te trgovine bez trgovaca daleko od nas. Naš narod je naučio da pita prodavca, da mu on da robu, da mu plati, keš je i dalje dosta u opticaju, karticom se najviše plaća na odloženo, tako da je to daleka budućnost”, smatra Vera Vida iz Centra potrošača Srbije. Amazon je i to omogućio svojim mušterijama – u radnji su zaposleni radnici koji pripremaju hranu za poneti, ali i koji mogu ponuditi savet u vezi kupovine.

Starije generacije potrošača u Srbiji sporije prihvataju tehničke novitete, kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, podsećajući na početak veka kada su banke u Srbiji instalirale bankomate ispred svojih ekspozitura.

Kupovina u Lidlu uskoro i van letnje sezone

Ako pojava Amazonove radnje bez kasa ne natera trgovce u Srbiji da promene dosadašnje navike,  dolazak konkurencije koja je poznata po jeftinoći, možda bi mogao da donese neke promene, makar kad je reč o cenama.

Naime, trgovine koje, zbog nižih cena, srpski državljani jedni drugima često preporučuju na internet forumima – tokom boravka u Grčkoj na letovanju, ove godine trebalo bi da postanu dostupne i u Srbiji.

Posle više godina najavljivanja da Lidl samo što nije stigao u Srbiju, oglas nemačkog trgovačkog lanca za zapošljavanje 1.000 ljudi u 18 gradova Srbije smatra se definitivnom potvrdom ulaska ove kompanije na srpsko tržište.

U delu javnosti veruje se da bi dolaskom ovog trgovačkog lanca, poznatog po diskontnim cenama, ojačala konkurencija, te da bi to moglo da se odrazi i na pad cena.

Ipak, u Centru potrošača Srbije nisu previše optimistični kada je reč o krupnijim promenama trgovačke prakse u ovoj zemlji nakon dolaska Lidla, iako smatraju da ulazak novih trgovinskih lanaca uglavnom donosi bolje uslove za potrošače.

“Nama se Lidl već godinama najavljuje kao neko svetsko čudo. Mislim da dolazak ove kompanije, kao i bilo koje druge strane konkurencije, može da zabrine trgovce koji ne rade korektno, ali oni koji posluju korektno, nemaju razloga za brigu. Novi lanac samo daje veću mogućnost izbora potrošačima gde će da kupuje”, objašnjava za Al jazeeru.

U Hrvatskoj Lidl posluje već više od decenije i za to vreme uspeo je da se pozicionira na drugo mesto po tržišnom udelu, iza do skoro neprikosnovenog Konzuma.

Ipak, prošle godine uspeo je da dođe i na udar kritike tamošnjeg ministra poljoprivrede Tomislava Tolušiča, koji je ovaj i još neke strane trgovinske lance optužio da na policama imaju mali procenat robe domaćih proizvođača.

U Srbiji za sada nisu zabrinuti.

“Svako ima svoju poslovnu politiku. Ne mislim da baš neće biti domaće robe na policama, a svakako postoje propisi koliki procenat domaće robe treba da bude na policama”, kaže Vera Vida.

„Penzioneri su prvo bili nepoverljivi, čekali su u redovima da podignu penziju, nisu verovali tim mašinama. Danas skoro da imate redove pred bankomatima. Sad vole kad bankomat zapišti, kad podignu novac, vide odmah stanje na računu“, objašnjava Papović, koji i sam ne veruje da je budućnost trgovina bez trgovaca blizu za potrošače u Srbiji.

Ipak, da se o ovoj ideji razmišlja i u Srbiji, svedoči post na društvenoj mreži jednog od zaposlenih u najvećem trgovačkom lancu u Srbiji, u kojem je navedeno da i u ovoj zemlji postoji radnja bez kasira i sa samouslužnim plaćanjem isključivo karticom. Istina, uz napomenu da je ovaj pilot projekat za sada dostupan zaposlenima u direkciji te kompanije.

Kako prevariti sistem

Uostalom, čak ni Amazon nije svoju prvu prodavnicu budućnosti odmah otvorio za potrošače, već prvo za zaposlene. Valjalo je testirati sistem.

Ispostavilo se da se na otvaranje čekalo malo duže od očekivanog, jer se pokazalo da je sistem imao problema s identifikacijom kupaca koji imaju slične tipove tela, ali i sa decom koja su vraćala artikle na pogrešna mesta na policama.

Zlonamerni bi dodali da bi u Srbiji sistem imao problema i sa odraslima koji vraćaju artikle na pogrešna mesta, a da bi se softver raspao od dece koja više puta uzimaju željeni proizvod s police i roditelja koji ga tamo vraćaju ne želeći da ga kupe.

Za sada nema dovoljno podataka kako sistem funkcioniše u neuobičajenim situacijama, poput one kad kupac natrpa punu korpu, a onda shvati da ipak nema dovoljno novca za sve. Na klasičnoj kasi, sve se obično završi vraćanjem dela robe, uz kolutanje očima trgovca na kasi i drugih potrošača u redu.

Osim zadovoljstva kupaca što ne moraju da čekaju u redu, postoje svakako i ekonomski razlozi za otvaranje trgovina bez zaposlenih na kasama.

„Amazon je to uradio da smanji troškove, pre svega. Time postaju konkurentniji. Naravno, tu je ukalkulisan i rizik od mogućih krađa, ali sigurno postoji računica koja ima ekonomsko opravdanje“, kaže Goran Papović.

Žarko Malinović iz Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije kaže da ova vrsta automatizacije u trgovini vodi ka ozbiljnoj strateškoj promeni na tržištu. „Svi veliki trgovinski lanci u Evropi u svojim strategijama poslovanja, kao jednu od pretnji u SWAT  analizama navode upravo ponašanje Amazona i svesni su tog oblika konkurencije“.

Koliko je novi sistem isplativ, Amazon će verovatno analizirati posle određenog perioda, a koliko je pouzdan, testiraće i drugi. Na društvenim mrežama već ima dosta snimaka ljudi koji se hvale kako su uspeli da iznesu nešto iz prodavnice, a da to nisu platili ili da su na drugi način uspeli da prevare sistem.

Uz uslugu i savjet

Ipak, trend smanjivanja broja zaposlenih na kasama stiže i u Srbiju, ali su razlozi, kako tvrdi Papović, malo drugačiji.

„Ovde je u pitanju pad prometa. To vidite i u velikim supermarketima. Ako je nekad bilo 10 kasa na kojima su radile kasirke, sada ima po dve -tri koje rade. Ne smanjuju oni taj broj kasirki zbog ušteda, nego zato što nema prometa“, kaže Papović.

Malinović kaže da Amazon u suštini ne radi ništa novo, samo principe koje je razvio u trgovini drugim artiklima, počinje da primenjuje i u trgovini robom široke potrošnje.

„To je optimizacija koja je nužna. Zato je Amazon pronašao taj sjajan prazan prostor i uleteo. Sva istraživanja pokazuju dve stvari – potrošači ne žele da u velikim gradovima gube vreme na traženje parkinga pred trgovinom i ne žele da gube vreme u redovima na kasi. I trebalo je naći odgovor na te potrebe“, objašnjava Malinović.

S druge strane, kaže, tradicionalni trgovački lanci na izazove odgovaraju specijalizovanom ponudom, odnosno dodatnom uslugom koja obogaćuje iskustvo kupovine.

„Recimo, trgovac na odeljenju mesa, nije neko ko će samo da iseče ono što tražite. To je neko ko može da posavetuje koje meso je dobro za ono što kupcu treba, zbog čega je dobro, kako da ga spremi i to je to iskustvo koje prodaju. Drugi lanci će da ponude svoje organske namirice, treći će u određenim gradovima da forsiraju lokalne prozvode – mleko, sir, pivo i slično“, objašnjava Malinović.

Niko od sagovornika se ipak ne usuđuje da predviđa kolike bi i kakve promene na srpsko tržište mogli da donesu novi igrači, niti koliko je vremena potrebno da one postanu vidljive.

Jedno je sigurno – za početak, mnogi bi bili zadovoljni i da u radnju više ne moraju da nose sitan novac.

Izvor: Al jazeera