Kosovski izbori: ‘Ratnici’ protiv ‘mirovnjaka’

Politička i parlamentarna kriza na Kosovu, koja je tinjala duže vreme, rasplet je dobila 10. maja, kada je inicijativu opozicije za rušenje Vlade podržala i najveća stranka vladajuće koalicije, Demokratska partija Kosova, čime je prvi put u istoriji parlamentarizma u Evropi jedna članica vladine koalicije krenula da ruši svoju vladu.

Kao razlog za rušenje Vlade, lider DPK-a Kadri Veselji i ostali su optuživali premijera Isu Mustafu iz Demokratskog saveza Kosova da nije odlučan u donošenju važnih odluka, pre svega za neratifikaciju granice sa Crnom Gorom, što je Evropska unija postavila kao uslov za viznu liberalizaciju.

Mustafa i njegovi saradnici uzvratili su žestokim optužbama da rušenjem Vlade PDK nastoji da sakrije dugogodišnje neuspehe i štetu koju je nanela državi i građanima. Vlada je pala, a predsednik Kosova Hašim Tači sutradan je raspisao prevremene izbore za 11. jun, iako su LDK, civilno društvo, ali i američka i evropska administracija bili i protiv rušenja Vlade i prevremenih izbora.

Zbog svega toga je 16. maja, u pet do 24:00, kad je trebalo da istekne rok za prijavljivanje predizbornih koalicija, rukovodstvo PDK, na čelu sa bivšim šefom tajne službe Oslobodilačke vojske Kosova, koja je ilegalno funkcionisala do 2008. godine, Kadrijem Veseljijem, na iznenađenje svih, obelodanilo je predizbornu koaliciju sa opozicionom koalicijom dveju stranaka koje vode bivši komandanti OVK-a Fatmir Limaj i Ramuš Haradinaj.

‘Ponoćna koalicija’

Iznenađenje je utoliko veće budući da su ovi komandanti OVK-a poznati po međusobnom animozitetu i rivalstvu za vlast, kao i međusobnim optužbama i postavljanjem crvenih linija da “nikada neće praviti koaliciju”, ali oni su se ovog puta ujedinili da bi povećali šanse za pobedu na izborima. Formiranje ove predizborne koalicije bio je šok za sve građane Kosova, a i za same pristalice tih stranaka, dok su analitičari i pripadnici civilnog društva ovu koaliciju ocenili kao “ponoćnu”, odnosno “koaliciju mraka”.

Iako su administracije u Vašingtonu i Briselu bile protiv rušenja Vlade i prevremenih izbora, saznaje se da su oni zahtevali od predsednika PDK-a Veseljija i predsednika Kosova Tačija da se formira predizborna koalicija “ratnog krila”, koja bi za predsednika vlade kandidovala bivšeg komandanta OVK-a i bivšeg premijera Kosova Ramuša Haradinaja iz AAK-a. Po njima, koalicija koja bi pobedila na izborima trebala bi da izvršava nekoliko međunarodnih obaveza: ratifikaciju granice sa Crnom Gorom, formiranje zajednice opština sa srpskom većinom, kao i sprovođenje odluke specijalnog tužilaštva Specijalnog suda za ratne zločine protiv nekih pripadnika OVK-a, odnosno njihovo hapšenje.

Zna se da će najveći broj optuženih od Specijalnog suda biti iz ove tri stranke i da zbog toga u ovim strankama može doći do velikih unutrašnjih potresa. I sama činjenica odlaska na prevremene izbore jeste ovaj razlog, jer da su izbori odloženi nakon početka hapšenja osumnjičenih za ratne zločine, ove stranke bi doživele fijasko, naročito PDK, a izbore bi dobile stranke koje u svojim redovima nemaju optužene osobe pred Specijalnim sudom.

Provereni izvori kažu da, ukoliko ova koalicija bude pobednik i formira vladu, njen “život” će biti kratkog veka, jer će veoma brzo nakon prvih hapšenja poznatih figura iz rata optuženih za ratne zločine i smirivanja situacije te čišćenja političke scene od kriminalnih struktura, oni koji su tražili formiranje ove koalicije tražiti od PDK-a da izazove krizu vlade i da se ide na nove vanredne izbore, najkasnije u martu 2018. godine.

Tri teška zadatka

Drugi predizborni blok čine Demokratski savez Kosova Ise Mustafe (koji je rekao da se neće kandidovati za premijera), Alijansa za novo Kosovo (AKR) „najbogatijeg Albanca“ Behdžeta Pacolija, te mala liberalno-demokratska inicijativa „Alternativa“. Ova koalicija je za premijera kandidovala Abdulaha Hotija (LDK), dosadašnjeg ministra finansija i dugogodišnjeg bliskog saradnika Mustafe.

Pokret Samoopredeljenje nije sklopio nikakvu predizbornu koaliciju i ostaje treća politička snaga na Kosovu, a za premijersko mesto kandidovao je svog osnivača Aljbina Kurtija. Ostale liste čine Srbi (šest izbornih lista), koalicije i stranke Bošnjaka, Turaka, Goranaca, Roma, Aškalija, Egipćana.

Poznavaoci političkih prilika na Kosovu analiziraju i načine kako članovi velike „ratne koalicije“ koriste jedan drugog: Haradinaj koristi glasačku mašineriju DPK, dok Veselji koristi Haradinaja da bi ujedinio verne glasače iz redova veterana rata, njihovih porodica  i uopšte ratnu liniju, što je samo po sebi ozbiljan procenat glasova. Oni očekuju da će povratiti i deo elektorata razočaranog lošim odnosima u prošlosti i koji su glasali za ostale stranke, pre svega za Pokret Samoopredeljenje.

Opšta je ocena da će novi premijer Kosova biti suočen sa tri teška zadatka i obavezama: demarkacijom granice sa Crnom Gorom što je uslov za viznu liberalizaciju; osnivanjem Zajednice srpskih opština na severu Kosova (ZSO) i, što je najvažnije, suočavanjem sa prvim optužnicama Specijalnog suda za ratne zločine bivših pripadnika OVK, među kojima se spominju imena nekoliko komandanata I poznatih političkih figura na Kosovu. Ovo posljednje je bilo od ključnog uticaja što je ujedinilo „ratno krilo“ u jednu predizbornu koaliciju prvi put posle rata od 1999. godine.

Na rad buduće vlade pojačavaće se pritisak i da ona što pre ispuni ove međunarodne obaveze, od čega će najteže biti hapšenje i izručenje osumničenih za ratne zločine Hagu.

Procenjuje se da bez obzira na velike predizborne koalicije neće biti apsolutnog pobednika na ovim izborima, zbog čega će biti i dugih pregovora za formiranje nove vlade.

Uoči zvaničnog početka izborne kampanje (a koja već se naveliko vodi ), poznavaoci političkih prilika ističu da će kampanja biti oštra, neprijatna, ali da ne treba očekivati da će ona doneti neka od rešenja nagomilanih problema građana, pogotovo kad su građani izgubili i poverenje u ove političare, a i nadu za bolji život.

Šta nude kandidati za premijera?

Kandidati za premijera Kosova, Haradinaj, Hoti i Kurti imaju različite poglede na glavna politička pitanja kao što su formiranje ZSO, nastavak dijaloga sa Beogradom, formiranje vojske i demarkacija granice sa Crnom Gorom.

Haradinaj smatra da bi se formiranju ZSO trebalo pristupiti na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova, a po kojoj zakon o formiranju te zajednice nije u skladu sa 24 člana Ustava Kosova. Takav stav zastupa i Hoti.

Međutim, suprotan stav ima Kurti, koji smatra da se formiranjem ZSO legalizuje podela Kosova, da je to političko-teritorijalna autonomija kosovskih Srba koju će kontrolisati Beograd i da će taj entitet imati svoj državni okvir unutar države Kosovo. Njegov politički subjekat često je navodio da je Zajednica „bosnizacija Kosova“.

Što se tiče dijaloga sa Srbijom u Briselu, Haradinaj je prošle godine pozvao Vladu Kosova da se povuče iz dijaloga kako bi počeo novi proces koji bi se fokusirao na recipročno priznanje, a ne na teme koje se tiču unutrašnjih pitanja Kosova.

Hoti podržava stav svoje stranke (LDK) da dijalog o normalizaciji odnosa treba da se promeni i u pogledu dinamike i realizacije sporazuma. Dok Kurti kaže da će, ukoliko on bude na čelu vlade, ona razgovarati sa kosovskim Srbima o njihovom položaju kao ravnopravnih građana Kosova, a ne sa beogradskim vlastima.

Kada je reč o stvaranju Oružanih snaga Kosova, Haradinaj smatra da ustavne promene u vezi sa transformacijom Bezbednosnih snaga Kosova u Vojsku treba sprovesti ove godine, da je to unutrašnje pitanje Kosova i da neće prihvatiti nikakve ustupke.

Hoti snažno podržava stav da se formiranje vojske treba provesti u saradnji sa NATO-om, SAD-om i EU-om, kroz sveobuhvatan proces u koji bi bile uključene sve zajednice, dok Kurti veruje da Kosovo treba da očuva partnerstvo sa NATO-om i međunarodnim prijateljima, ali i da formiranje Vojske Kosova nema alternativu.

Haradinaj, kada je u pitanju demarkacija sa Crnom Gorom, smatra da je Sporazum o razgraničenju urađen pogrešno, da je Kosovo tim sporazumom izgubilo 8.000 hektara. Nagovestio je da će, ukoliko dođe na vlast, povući Sporazum o demarkaciji. Hoti podržava stav lidera LDK Mustafe da je proces demarkacije urađen ispravno i da kao takav treba da bude ratifikovan u Skupštini.

Kurti, koji je bio protiv Sporazuma o demarkaciji, promenio je retoriku i rekao da treba korigovati sporazum u razgovorima sa vlastima Crne Gore jer Kosovo gubi deo svoje teritorije, ali i da sporazum, ukoliko se ne usaglasi sa Crnom Gorom, ide na međunarodnu arbitražu.

Srbi i dalje ‘taoci’ Beograda

Na ovim izborima kosovski Srbi izlaze nejedinstveni sa šest izbornih lista. To je zabrinulo beogradske vlasti koje su pozvale na razgovor „odabrane“ političke predstavnike Srba sa Kosova da im daju podršku, čime se još jednom potvrđuje činjenica da kosovski Srbi i dalje ostaju taoci beogradske vlasti.

Srpska lista je dokazala da je jedina politička snaga koja, u koordinaciji sa Vladom Srbije, može čvrsto i efikasno da stane na grudobran srpskih nacionalnih interesa, izjavio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Marko Đurić, čime je direktno podržao samo jednu izbornu listu Srba.

“Svaki glas za one političke predstavnike koji su samo po imenu srpski, a koje sponzoriše i kontroliše Priština, bio bi glas za takozvanu kosovsku vojsku i učvršćivanje samoproglašene kosovske državnosti”, naveo je Đurić, koga citiraju beogradski mediji.

„Ramušu Haradinaju i ostalim ekstremistima i separatistima u Prištini koji se nadaju da će moći da ‘ubede’ srpski narod da je za njega velikoalbanska dominacija na Kosovu i Metohiji dobra i korisna, Srbija i srpski narod poručuju da ih se ne plaše, iako se dobro sećaju kako je teroristička OVK ‘ubeđivala’ svoje neistomišljenike“, poručio je on.

Međutim, lider Građanske inicijative Sloboda, demokratija, pravda iz Severne Mitrovice Oliver Ivanović izjavio je da odluka srpskih predstavnika na Kosovu i Metohiji da na predstojeće parlamentarne izbore izađu odvojeno predstavlja rasipanje glasova, kao i da će protiv sebe imati ujedinjeni albanski blok.

On je ocenio i da je „preoštra“ izjava Marka Đurića da za Beograd postoji jedino Srpska lista. Razumljivo je da će vlada najviše pomagati tu listu, ali ne bi smeli da isključuju druge. Takva izjava može da dovede do sukoba na terenu, upozorio je Ivanović.

Skupština Kosova je 10. maja, sa 78 glasova za i 34 protiv, izglasala nepoverenje Vladi Kosova. Za izglasavanje nepoverenja glasali su i poslanici DPK-a, koja je bila koalicioni partner u Vladi premijera Mustafe.

Više birača nego stanovnika

Odlučujući glasovi bili su glasovi vladajuće DPK-a, na čijem je čelu aktuelni predsednik Skupštine Veselji, dok su protiv pada Vlade bili jedino poslanici DSK-a premijera Mustafe. Za nepoverenje Vladi glasali su i poslanici Srpske liste i drugih manjinskih zajednica.

Ova vladajuća koalicija je formirana decembra 2014. godine, nakon političke blokade od šest meseci, koja je zemlju uvukla u najtežu političku krizu od proglašenja nezavisnosti februara 2008. godine. Na parlamentarnim izborima 2014. godine, prema podacima Državne izborne komisije, od 1.782.454 osobe koje su se nalazile na glasačkim spiskovima, glasalo je njih 699.314.

Za ove izbore je registrovano oko 1,9 miliona građana sa pravom glasa, iako po poslednjem popisu na Kosovu ima oko 1,8 miliona stanovnika. Na povećanje tog broja uticao je broj građana sa pravom glasa koji žive van Kosova.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera