Kosovski Srbi između čekića i nakovnja

Nezadovoljstvo koje tinja već duže vreme među Srbima na Kosovu, ovih dana dobija i svoj epilog: vodi se “prljava” izborna politička kampanja između njihovih političkih subjekata praćena optužbama i protivoptužbama, pa čak i fizičkim sukobima.

Na to je, kako kažu i sami politički predstavnici Srba, mnogo uticao zvanični Beograd, koji podržava samo jednog političkog subjekta, Srpsku listu.

Jedan politički subjekat povukao se pet dana pre izbora, pa njih šest sa svojim listama učestvuju na ovogodišnjim prevremenim parlamentarnim izborima na Kosovu, 11. juna, sa 99 kandidata.

Vlasti u Bogradu preko svojih eksponenata nastavljaju da seju iluzije među Srbima o “Kosovu kao neodvojivom delu Srbije”, a preko srpskih predstavnika u kosovskim institucijama opstruišu rad Vlade i Parlamenta te onemogućuju njihovo normalno funkcionisanje, a time i integraciju Srba kao ravnopravnih građana u kosovsko društvo.

Umorni od lažnih obećanja

Glavna podela je na Srbe na severu Kosova koji su više okrenuti Beogradu, i one južno od Mitrovice (koji žive u enklavama), a koji čine većinsko srpsko stanovništvo. Oni nisu zadovoljni ponašanjem beogradske vlasti i žele da se uključe i integrišu u kosovsko društvo, gde vide i svoju budućnost i prosperitet.

Da se kod kosovskih Srba južno od Mitrovice nešto menja, govori i izborni slogan jedne stranke sa sedištem u Gračanici – “Svoj život u svoje ruke”. To je poruka kosovskim Srbima da konačno sami odlučuju o svojoj sudbini preko autentičnih predstavnika, a ne preko onih koje podržava Beograd, a koji imaju za cilj ne interese svojih građana na Kosovu, već onih koji Srbe smatraju instrumentom, a Kosovo poligonom za ostvarenje svojih nejasnih političkih pretenzija.

Nakon odvajanja od Srpske liste Jablanović je postao ‘izdajica’ i ‘albanski plaćenik.

O tim promenama govore izjave mnogih Srba i sa severa i juga Kosova koji kažu da su umorni od života u enklavama, od lažnih obećanja, bez ekonomskog razvoja i perspektive i da žele da se vrate normalnom suživotu sa Albancima i drugim zajednicama na Kosovu.

U strahu da će izgubiti ulogu i uticaj na Srbe, Vlada u Beogradu pokrenula je ovih dana veliku kampanju i vrši ogroman pritisak na raseljene kosovske Srbe koje primorava da odlaze na Kosovo i glasaju za kandidate Srpske liste.

Beograd od kraja rata 1999. ne prestaje da manipuliše i instrumentalizuje kosovske Srbe zarad svojih političkih interesa i potreba, i hrani ih iluzijama kako je “Kosovo srce Srbije” i da se Srbija nikada njega neće odreći.

Jablanović – heroj ili izdajica

Najveći sukob koji je eskalirao do fizičkog obračuna se vodi između predstavnika i simpatizera Srpske liste i Partije kosovskih Srba (PKS) koju je nedavno osnovao bivši predsednik Srpske liste i bivši ministar u Vladi Kosova, Aleksandar Jablanović. On je nekad bio najbolji srpski kadar za “odbranu interesa Srba i Srbije na Kosovu”, a nakon odvajanja od Srpske liste postao je “izdajica” i “albanski plaćenik”.

Kada je Jablanović pre dve godine smenjen sa funkcije ministra u Vladi Kosova zbog toga što je nazvao “divljacima” Albanke učesnice protesta koji su onemogućili raseljenim Srbima da posete crkvu u Đakovici, zvanični Beograd imenovao je Jablanovića za državnog sekretara u Ministarstvu rada i optužio Albance i kosovsku vlast za ugrožavanje Srba i napade na srpske funkcionere, čime stvaraju nesigurnost i izazivaju strah kod Srba i ne poštuju Briselski sporazum.

Međutim, protiv Jablanovića, koji je ovih dana bio u sukobu sa pristalicama Srpske liste u Leposaviću kada je vikao “ovo je Kosovo, ovo nije Srbija” – kao odgovor na njihove povike “Kosovo je Srbija” – vodi se žestoka kampanja vlasti i medija u Beogradu. Direktor Kancelarije za “Kosovo i Metohiju” Marko Đurić, najoštrije je osudio “divljačku” pretnju i napad na predstavnike Srpske liste u Leposaviću i poručio da je napadaču Jablanoviću mesto iza rešetaka. Prema rečima Đurića, napad je izveden “u maniru albanskih ekstremista” koji su na sličan način zastrašivali Srbe pre deceniju i po.

Đurić je ponovio da se na ovim izborima Srbi na Kosovu izjašnjavanju između dve liste. One koju im predlaže Beograd (to je jedino Srpska lista) i drugih koje je na ovim izborima kandidovala Priština i koje za cilj imaju da srpske glasove iskoriste za stvaranje takozvane vojske Kosova i utvrđivanje takozvanih granica lažne države Kosova, objasnio je on.

Beogradski Blic piše da se “dugo već spekuliše o povezanosti Jablanovića sa Ramušem Haradinajem i Hašimom Tačijem”, i dodaje da se “pre dve godine, dok je bio na funkciji predsednika Srpske liste, spekulisalo da je uzeo 100.000 evra od Haradinaja tvrdeći da je to za Srpsku listu, a novac je navodno zadržao za sebe. A spekuliše se i da je Jablanović svoju partiju osnovao kako bi pomogao Hašimu Tačiju da formira vojsku Kosova, za šta je neophodan glas Srba u Skupštini.

Na skupovima Srpske liste, na kojima učestvuju i predstavnici Vlade Srbije, njen predsednik Slavko Simić, kaže da Srbi na izbore ne izlaze sa više lista, kako neki tvrde, već da postoji samo jedna Srpska lista, koju podržavaju Vlada Srbije i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. On je rekao da nema sumnje da je Priština pokušala da izazove tenzije uoči izbora na “Kosovu i Metohiji”, i da je upravo to uloga nekih tobože srpskih političara koje su kandidovale albanske stranke kako bi ih zloupotrebile za sopstvene interese. 

Kazne za ‘neposlušne’

Zbog takvog stava zvaničnog Beograda, predstavnici ostalih pet izbornih lista kosovskih Srba se žale da nemaju normalne uslove za kampanju jer predstavnici Vlade Srbije vrše neviđen pritisak na njih i građane, zbog čega su se žalili svim lokalnim i međunarodnim institucijama na Kosovu.

Slobodan Petrović i Nenad Rašić, predsednici dveju stranaka kosovskih Srba sa sedištem u Gračanici, kažu da zvaničnici Vlade Srbije čak i prete i ucenjuju članove njihovih stranaka “da će, ukoliko ne napuste te stranke i ne podrže Srpsku listu, biti otpušteni s posla”,

A Aleksandar Grujić, predsednik Narodne snage Kosova, zbog pretnji i ucena povukao je svoju izbornu listu i odustao od učešća na parlamentarnim izborima na Kosovu, uz obrazloženje da podržava Srpsku listu i stav Vlade Srbije.

Na ovakve pritiske i pretnje beogradske vlasti kosovskim Srbima, reagovale su ambasade zemalja Kvinte na Kosovu (SAD, V.  Britanija, Francuska, Nemačka, Italija). Diplomati ovih zemalja izražavaju zabrinutost zbog pokušaja zastrašivanja i primoravanja članova zajednica kosovskih Srba da glasaju na određen način jer takve akcije su potpuno neprihvatljive.

Sličnim porukama oglasili su se i šef posmatračke misije EU na Kosovu, Alojz Peterle, predstavnici Kancelarije EU i misije EULEX-a na Kosovu.

Iz Beograda dolaze i kritički tonovi. Analitičar Dušan Janjić, jedan od boljih poznavalaca političkih prilika na Kosovu, kritikuje stav šefa Kancelarije za Kosovo, Marka Đurića, da Srbi na Kosovu treba da podrže Srpsku listu i da Aleksandar Jablanović radi za Prištinu.

“Beograd ne sme da nastavi dosadašnju pogrešnu politiku da komanduje Srbima. Pogubno je za jednu politiku. To znači njen kraj. Kada kažu da od šest srpskih lista ima samo jedna prava srpska – nije na Beogradu da to bira.

“Predsednik države Vučić ima obavezu državnog jedinstva. On mora da zaustavi ovu kampanju Marka Đurića i majstora iz Srpske liste i da zauzme stanovište da su svi Srbi koji žive na Kosovu od podjednake važnosti za politiku Beograda,” rekao je Janjić, čiju izjavu prenose kosovski mediji.

Opis lidera kosovskih Srba

Da Beograd nastoji da drži pod kontrolom predstavnike Srba na Kosovu i dokle ide njihova angažovanost, potvrđuje i jedan dokument sa oznakom “strogo poverljivo”, obaveštajnih službi Srbije, a čije izvode je objavila Radio Televizija Kosovo (RTK). U njemu su kreirani profili nekih srpskih političara na Kosovu.

Postojanje tog dokumenta je potvrdila i Kosovska informativna agencija (AKI), ali nisu hteli da potvrde niti negiraju njegovu originalnost.

Glavna zabrinutost beogradskih zvaničnika je usled nedostatka profesionalnih, akademsikih kadrova u Srpskoj listi, ali i zbog drugih političara koje dokument naziva “rivalima SRPSKE”, a u koje spadaju Slobodan Petrović, Nenad Rašić, Oliver Ivanović (u njega Beograd najmanje veruje), Aleksandar Jablanović i drugi.

Branimir Stojanović, aktuelni predsednik opštine Gračanica i doskorašnji potpredsednik u Vladi Kosova, opisan je kao mladić koji ima velike pretenzije da bezuslovno predvodi kosovske srbe. Međutim, on nema intelektualne kapacitete ni autoritet da to bude, a sumnja se i da je saradnik kosovske obaveštajne službe, kao i nekih evropskih. Takođe mu se pripisuje da je korumpiran. Zvanični Beograd je uveren da bi se Stojanović prvom prilikom složio sa formiranjem Oružanih snaga Kosova, pod uslovom da bude imenovan predsednik Zajednice srpskih opština (ZSO) na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom.

Kosovske vlasti i većinsko albansko stanovništvo treba da pokažu više interesovanja za položaj Srba i njihovu potpunu integraciju u društveno-politički život Kosova.

Slobodan Petrović, u dokumentu se profiliše kao lider kosovskih Srba koji je puno sarađivao sa “privremenim kosovskim institucijama” (kako Beograd naziva kosovske institucije). Navodi se da uživa poverenje lokalnih Srba, ali i da “ima veliki inat” prema liderima SRPSKE i ne sarađuje sa liderima na severu…

Nenad Rašić je opisan kao previše mekan da bi upravljao kosovskim Srbima te čovek koji nikome ne govori “ne”. Dodaje se da je veoma blizak “privremenim kosovskim institucijama”.

Aleksandar Jablanović je nazvan tvrdoglavim čovekom, naklonjenim samo ekonomskom interesu. On je projektovan kao lider kosovskih Srba, ali njegovu karijeru su uništili protesti Albanaca, kada je i smenjen sa mesta ministra u Vladi Kosova 2015.

Bratislav Nikolić smatra se snažnim vođom kosovskih Srba, ali njegov autoritet ne prelazi opštinu Štrpce (čiji je predsednik). Postoji opasnost da može biti korumpiran. Čak, smatra se sposobnim da “kupi veliki broj političara u Beogradu i Prištini”. On je veoma blizak sa brojnim međunarodnim predstavnicima na Kosovu.

Odgovornost kosovske vlasti

Slavko Simić u dokumentu je nazvan “razmaženim dečkom” koji voli da se slika i nema nikakve političke pretenzije. On nema karakter političara i lako je lomljiv, ali je jedan od onih Srba koji sluša zvanični Beograd. Ipak, kaže se u dokumentu, postoji opasnost da Simić može da okrene leđa i da sluša naredbe Prištine kada su u pitanju oružane snage Kosova.

Bezbedonosni organi Srbije u dokumentu kao dostojnog srpskog političara vide Momčila Trajkovića, ali njegov najveći nedostatak je to što nije previše lojalan vlastima Srbije. Trajković je najpoznatiji političar među Srbima više od  30 godina, dobro poznaje srpski narod na Kosovu, poznaje političke procese, ali je izgubio autoritet kod mladih generacija kosovskih Srba. Dalje se navodi da bi Vlada Srbije trebala da se što više približi ličnosti “Mome”, jer duga karijera ovog lidera ga “čini neophodnim Srbima na Kosovu “.

Cela ova situacija pokazuje kakvu ulogu igra Beograd u odbrani “srpstva” i “prisustva države Srbije na Kosovu” te da su kosovski Srbi taoci te politike i žive između nakovnja i čekića.

Za takvo stanje nisu manje odgovorne ni dosadašnje kosovske vlasti, koje nisu pokazale interesovanje za njihov život i integraciju u kosovsko društvo, jer ih dugo nisu tretirale kao državljane i građane Kosova već kao “strano telo”, čime je stvaran teren da oni postanu plen i instrument beogradske vlasti.

Dio problema, a ne rješenja

Kosovske vlasti i većinsko albansko stanovništvo treba da pokažu više interesovanja za položaj Srba i njihovu potpunu integraciju u društveno-politički život Kosova. To interesovanje, pre svega, treba da se ogleda u ekonomskom razvoju sredina gde Srbi čine većinsko stanovništvo i to konkretnim razvojnim programima koji omogućavaju veću zaposlenost, pre svega mladih.

Jedino uz ovakve ponude i drugačiji tretman Srbi mogu da se osećaju kao ravnopravni građani Kosova i da se izvuku iz “zagrljaja” beogradske vlasti, koja svakako ima pravo i obavezu da njima pomaže finansijski i na druge načine, ali ne i da njima manipuliše i drži ih kao taoce jedne anahrone politike.

Jer, dosadašnjim ponašanjem Srbija postaje deo problema, a ne rešenja. I sam Beograd i Brisel moraju da shvate da se ta politika mora promeniti u obostranu korist, kako bi se time stvorili uslovi za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, kao preduslov za njihovu integraciju u EU. 

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera