Lica sirijskog rata

Piše: Vladimir Bobetić

Da li se sećate imena Alan Kurdi? Da li vam to ime išta znači? Pre 12 meseci i dva dana svi smo bili u šoku. Slika mrtvog telašca trogodišnjeg dečaka nasukanog na tursku obalu sa glavom zarivenom u pesak obišla je svet u kratkom vremenu. Alan je u istom danu, tog 2. septembra postao simbol rata i bezumlja u Siriji.

Slika dovoljno šokantna da pokrene svet, političare, medije. Prvo da počne da efikasno rešava problem izbeglica, a onda i istinski počne da traži rešenje za rat u Siriji. Bar smo se ponadali da će biti tako.

Kada pogledate izjave političara iz tih dana, gotovo da smo svi bili ubeđeni da će se nešto krupno desiti u pronalaženju rešenja za Siriju.

Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan tada je rekao: “Ono što se danas udavilo u Mediteranu nije samo izbeglica. Danas se u Mediteranu udavila čitava humanost.”

Francuski predsednik Francois Hollande tvrdio je da slika Alana mora da bude podsetnik na to kakvu obavezu svet ima prema sirijskim izbeglicama. Tadašnji francuski premijer Manuel Valls pisao je na svom Twitter nalogu: “Njegovo ime je Alan Kurdi. Potrebna je hitna akcija, hitna mobilizacija širom Evrope.”

Tadašnji britanski premijer David Cameron izjavljuje da je kao otac duboko pogođen, a pritisnut činjenicom da Britanija odbija da primi veći broj izbeglica, dodaje: “Britanija je moralna nacija i mi ćemo ispuniti svoje obaveze. Moramo pokušati da stabilizujemo države iz kojih ovi ljudi dolaze.”

Naivna nadanja

Ponadali smo se, krajnje naivno, da će upravo slika malog Alana pokrenuti “velike” da nešto učine i zaustave rat u Siriji.

Ali, hajde da vidimo gde smo godinu dana nakon smrti Alana Kurdija.

Rat u Siriji i dalje traje. Da budem precizan, traje pet godina, pet meseci i dvadeset dana. Sirijski centar za politička istraživanja u februaru ove godine objavio je procenu da je od početka rata ubijeno 400.000 ljudi, a 1,9 miliona ljudi je ranjeno.

Humanitarna organizacija International Rescue Committee UK početkom ovog meseca je objavila da je 11 miliona Sirijaca u izbeglištvu, otprilike sedam miliona je interno raseljeno, a četiri miliona je negde, mahom u Evropi, sa statusom izbeglice ili zaglavljeno na putu do konačnog odredišta bez nade da će stići kuda su krenuli. Jer Evropa se brani žicom, ludilom i ko zna – možda svinjskim glavama na žičanoj ogradi.

Svakih 25 minuta jedno dete, žena ili čovek bivaju ubijeni u Siriji. Zemlja je podeljena na pet delova koje kontrolišu sirijska vlada u Damasku, sirijska opozicija, Federacija severne Sirije, Jabhat Fateh al-Sham i tzv. Islamska država, koja ujedno pod kontrolom drži i najveći deo Sirije. U okviru svake ove teritorije deluje bar po nekoliko različitih vojnih formacija.

U međuvremenu pojavilo se još jedno ime, još jedno lice, još jedno dete. Omar Daqneesh. Izvučen je iz ruševina u gradu Alepo, nakon još jednog bombardovanja. Prašnjavog lica i kose, krvav, izgubljen. Svetski mediji odmah su ga nazvali licem sirijskog rata. Neki su plakali u programu, rekao bih konačno posle pet godina i pet meseci.

To nisu vaša djeca

Zapravo, hteo sam da pitam, koliko tuđe dece će morati da ispliva na neku obalu ili bude izvučeno iz ruševina, da postane lice jednog rata, da vam udari na savest i ljudskost bar na nekoliko minuta, pre nego što svi vi, svetski prodavci magle ne budete bili u stanju da nas pogledate u oči i priznate istinu.

Rat u Siriji neće stati. Ne samo zbog toga što je Bashar al-Assad toliko gladan vlasti ili što je ISIL nezaustavljiv. Neće stati sve dok velike sile i regionalni igrači ne podmire svoje interese. Prolivajući tuđu krv i prodajući nam svoje suze kao ljudskost. Upravo velike sile i regionalni igrači igraju na kartu podela i razdora na šiite, sunite, Kurde, hrišćane… I svi imaju svoje interese. Rusija, Turska, Iran, SAD, Saudijska Arabija i čitava lista arapskih zemlja.

I zato vas molim, nemojte nam prodavati priče o licima sirijskog rata. To nisu vaša deca. Njihova tragedija biće vam u fokusu tek toliko da dobijete kog gledaoca više, koji glas više, ili će vam popraviti PR imidž.

Ostavite bar decu na miru, ranjenu da se zaleče, ubijenu da počivaju u miru. Deci u Siriji, onoj koja ovaj horor prežive, oduzeta je svaka budućnost i nisu potrebne ni suze, niti lažna obećanja.

Jer koliko će trebati vremena da se zemlja obnovi, da se ekonomija pokrene, školski sistem vrati u normalne tokove? Decenije, u to sam siguran. Tužan je svet u kome slike i snimci ranjene i ubijene dece moraju da nam budu moral i saosećajnost.

I kao sto reče bivši britanski premijer, svetske sile moraju da stabilizuju zemlje iz kojih izbeglice dolaze. Upravo tako, da ih stabilizujete nakon što ste ih destabilizovali.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera