Ljubiša Samardžić-netitlovan

Bio nam je – ukućan.To je bilo u ona vremena kada smo kao djeca pred TV ekranom i statičnim znakom tornja na Avali odbrojavali; 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3…pa ponovo, neće li konačno krenuti “Vrući vjetar” (Šurda), “Ljubavni život Budimira Trajkovića”, da ne pominjemo reprize filmova “Valter brani Sarajevo”, “Kozara”, “Specijalno vaspitanje””Bitka na Neretvi” ili serije sa Rokom u “Kuda idu divlje svinje”.

‘Gluma je bila moć, a režija nesanica i ambicija’

“Za tolike godine rada na filmu, igrajući na svim prostorima velike Jugoslavije, nisam sedeo skrštenih ruku, već sam gutao svaki detalj, sve sugestije reditelja i uspeo da osvojim, zanatsku veštinu režije koja mi je donela već prvim filmom ’Nebeska udica’, ličnu satisfakciju i velika priznanja u svetu. Ako mi je iz uloge u ulogu, gluma bila moć, režija je prikriveno postajala moja nesanica i ambicija, strast i želja! Sve tajne koje sam morao da odgonetam vodile su ka tematskoj aktuelnosti i  emocionalnoj iskrenosti.

Nemili događaj u mojoj porodici, sudbinski  su odredili dan mom novom stvaralačkom putu! Recidiv bolesti sina o kojoj ne mogu da govorim/akutna leukemija/ nisam mogao da prebolim. Iz besa, odlučio sam da prvi put, kao reditelj  ispričam priču o stanju haosa u Beogradu 1999. između bombi i sirena. U mom fokusu je čovek, razapet između straha i pitanja ’zar je do ovoga moralo doći’? Grupa sportskih zaljubljenika, košarkaša, nastoji da razrušeno igralište obnovi da bi sebe i porodicu sačuvali od novih nesreća, ali i da bi  metaforičkom odmerenošću, suptilno, iskazali prkos i prezir prema nasilju.

Dobijajući nebrojene pohvale mom debiju u poznim godina, ’Nebeskom udicom’ posle 26 godina otvaram velika vrata jubilarnog Berlinskog filmskog festivala  februara 2000. Film ulazi u takmičarski program, divi mu se predsednik žirija Anžej Vajda, publika na Postamer placu dočekuje autora na nogama, ali tako ne misli zvanični vladin službenik, ministar kulture Bundes republike, koji stavlja veto na bilo koju nagradu mom filmu. Za to vreme  ja s ponosom razgovaram sa TV ARTE nemačko/fancuskim kanalom i BBC-ijem 4 o otkupu filma za ove dve velike evroske televizije, jer će ga videti milionsko gledalište još uvek u blokadi zemlje! I dok moj sin leži u Londonu, američki “Verajeti“ iz pera Edi Krokela piše o filmu,da je to: ’ …Uzbudljiva saga o ratu, sportu, pivu i ljubavi….,sjajan debi poznatog  glumca Samardžića“.

Poslije svega ovoga, dolazi ćutanje. Filmovi su rekli ili će reći što riječ ne umije.