Oglasi

Mediji: Širenje NATO-a nije prepreka za novu balkansku krizu 

'Prekrajanje mapa na zapadnom Balkanu na način koji bi zadovoljio sve aktere i dalje je gotovo nemoguć zadatak', piše britanski Times.
'Za Vučića i Dodika Putin kao pokrovitelj snažan je propagandni alat medu njihovim većinom rusofilnim stanovništvom', piše britanski listTanjug/Filip Krainčanić

Pristupanje Makedonije NATO-u označava kraj duge bitke, ali prekrajanje mapa u regionu na način koji bi zadovoljio sve aktere i dalje je gotovo nemoguć zadatak, ocenjuje britanski Tajms.

List piše da su na poslednjoj zajedničkoj fotografiji NATO saveznika, za razliku od ranijih, osmesi iskreni, a osećaj olakšanja opipljiv jer je potpisivanje protokola o pristupanju Makedonije NATO-u označilo retku pobedu Zapada u regionu koji se ponovo našao na prvoj liniji sporenja velikih sila i u opasnosti da se raspline pod pritiskom.

Opisujući bivšu Jugoslaviju kao slagalicu sastavljenu iz sedam delova (šest bivših republika plus Kosovo), Tajms piše da se dve decenije od okončanja balkanskih ratova EU i NATO udvaraju novonastalim državama ulažući milijarde dolara i obećavajući članstvo, u nadi da će time garantovati mir i rešenje pitanja granica.

Sa izvesnim ulaskom Makedonije u NATO i verovatnoćom da će ona uskoro početi i pristupne pregovore sa EU-om, severni i južni delovi slagalice: Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija su uklopljeni, ali ostaju Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo kao srce regiona i mesta na kojima bi i dalje sve moglo da pođe naopako, ocenjuje Tajms.

Crtanje karte nije jednostavno

List podseća da su tokom prošle godine predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači pregovarali iza zatvorenih vrata o sporazumu o razmeni teritorija ili, kako oni to zovu, "korekciji granice", ali da, "ipak, crtanje karte nije tako jednostavno".

Tajms navodi i da bi, ako bi dogovor bio postignut, Beograd priznao nezavisnost Kosova, otvarajući put Srbiji da se pridruži EU-u, pa je taj plan podržala visoka predstavnica EU-a Federika Mogerini.

List, međutim, ocenjuje da "kosovski plan udahnjuje novi život secesionističkim ambicijama predsednika Republike Srpske Milorada Dodika".

"A, ako se počne sa pričom o nerazdvojivosti, malo je verovatno da će se tu završiti: nerešeni sporovi ostaju u vezi sa svim granicama u bivšoj Jugoslaviji" i "slagalica od sedam komada odjednom dobija potencijal da eksplodira na mnogo više", dodaje se.

Po oceni Tajmsa, "vatru dodatno potpiruju Turska, Kina, zemlje Zaliva i, što je najvažnije, Rusija, koje se nadmeću za uticaj na Balkanu, gde je strano mešanje dovelo do toga da 20. vek počne raspadom Otomanskog Carstva i završi u krvavom grču etničkih nacionalizama".

"I dok se Kina i zemlje Zaliva u velikoj meri bave trgovinom i sticanjem imovine, predsednici Redžep Tajip Erdoan i Vladimir Putin u misiji su osvajanja srca i političkog uticaja, pa su izgradili saveze sa lokalnim nacionalističkim vođama, čije su se retorika i ambicije malo promenile od 1990-ih", navodi list.

Tajms podseća da je tokom prošlomesečne posete Srbiji Putin rekao da nema rešenja za Kosovo bez Rusije i da se čini da se on pozicionira kao garant kosovskog procesa. "I premda je Kremlj dosad uvek bio protiv kosovske nezavisnosti, analitičari kažu da će biti spreman da promeni kurs ako su nagrada veći uticaj i glavobolja za Zapad", dodaje se.

Rusija se boji gubitka utjecaja

"Rusija se ne boji prekrajanja granica, više se boji gubitka uticaja", rekao je sarajevski analitičar Adnan Huskić, dodajući da Putinov "uticaj opada u celom regionu, ali se pregrupiše u Srbiji i Republici Srpskoj".

Za Vučića i Dodika Putin kao pokrovitelj snažan je propagandni alat medu njihovim većinom rusofilnim stanovništvom. Rusija je u poslednje tri godine povećala svoje obaveštajne kapacitete u Srbiji, a u RS-u finansira ogromnu novu pravoslavnu crkvu. Ali, u isto vreme, i Vučić i Dodik drže jednu nogu na Zapadu, službeno zadržavajući izglede za članstvo Bosne i Hercegovine i Srbije u EU-u i uzimajući ogromne iznose iz pretpristupnih fondova iako su i jednoj i drugoj male šanse da će se pridružiti u bliskoj budućnosti, piše Tajms.

"Srbija voli ovo: jugoslovenska nesvrstana tradicija iz vremena hladnog rata i dalje je tu... i za njih dobro funkcioniše... Ali poslednje što bi trebalo učiniti jest ulazak u nadmetanje s Rusijom. A ako ovaj dogovor (o Kosovu) prođe, onda će sezona biti otvorena jer će EU i SAD dati odobrenje za promene granica", rekao je viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije Kurt Basuner.

Kada je reč o Balkanu, razgovori o razmeni teritorija, moćnim stranim prijateljima i oklevanjima EU-a učvrstili su na vlasti generaciju čelnika koji jedva da su se promenili od okončanja konflikta, ocenjuje Tajms i navodi da je "kosovski predsednik Hašim Tači bivši gerilski komandant, koga optužuju za trgovinu organima tokom rata 1998. i 1999, za šta će ga verovatno optužiti i Hag", dok se "Vučić, koji je 1990-ih za vreme vladavine Slobodana Miloševića bio ministar informisanja, suočava sa rastućim talasom protesta kod kuće zbog sve autoritarnije vladavine i plana za Kosovo".

"EU i NATO su se opredelili za stabilnost u odnosu na demokratiju i odgovornost, tako da opštoj populaciji ne nude mnogo, ali nude mnogo političkim elitama", rekao je Basuner.

Izvor: Agencije

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.