Oglasi

Medijska udruženja u Srbiji: Stanje je dramatično loše

U pismu upućenom međunarodnim organizacijama, novinarska udruženja upozoravaju da cilj vlasti u Srbiji nije da poboljša loše stanje u medijima, već da ga međunarodnoj zajednici prikaže drugačijim nego što jeste.
U tabloidnim štampanim medijima "dramatično se povećava nivo kršenja Kodeksa novinara Srbije", a oni se velikim delom finansiraju iz javnih prihoda, navode medijska udruženjaAl Jazeera

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja Srbije saopštila je da je u pismu međunarodnim organizacijama i institucijama upozorila da je stanje u medijima dramtično loše, a da cilj vlasti nije da stanje poboljša, već da ga međunarodnoj zajednici prikaže drugačijim nego što ono jeste.

"Unapred upozoravamo na mogućnost da vlast u Srbiji želi da proces izrade Medijske strategije prikaže kao ogroman korak napred i da će njime želeti da u senku baci sve druge probleme na medijskoj sceni", navodi se u saopštenju.

U pismu koje su potpisali Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija i Lokal pres navodi se da čak i kada bi Medijska strategija bila kvalitetna tek posle usvajanja započeće proces izmene zakona ili izrada novih zakona.

Novinari spremni za dijalog

"Plašimo se da veliki broj profesionalnih medija u Srbiji neće ni dočekati nove zakone, pogotovo oni koji su izloženi snažnim i svakovrsnim političkim i ekonomskim pritiscima", navodi se u saopštenju i napominje da je od usvajanja prethodne strategije do novih zakona prošlo tri godine.

Oni napominju da su i pored "dramatično loše situacije u medijima" uvek spremni za dijalog i saradnju sa predstavnicima vlasti ukoliko to vodi ka rešavanju problema i da su Koordinacionom telu Vlade dostavili 13 zahteva i da će razmotriti dalje učešće u Radnoj grupi za Medijsku strategiju ako ne budu ispunjeni u datom roku.

Od 2016. godine u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije zabeleženo je 72 slučaja prozivanja, vređanja, omalovažavanja i diskriminacije novinara, medija, novinarskih i medijskih udruženja od strane političara i nosilaca javnih funkcija.

Kao primere navode izjavu poslanika Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića koji je predsednika NDNV Nedima Sejdinovića sa skupštinske govornice proglasio neprijateljem Srbije zbog iznošenja kritičkog stava o vlasti u Srbiji.

BIA o stranim agentima u medijima

"Pre nekoliko dana funkcioner BIA-a Marko Parezanović izneo je tvrdnju da su 'najveća pretnja Srbiji strani agenti koji deluju u medijima, nevladinim organizacijama i opozicionim strankama', a da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tu tvrdnju potvrdio", navodi se u saopštenju.

Oni su upozorili da je poslednji slučaj takvog pritiska na medije zabeležen 19. oktobra kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "po imenu prozvao, vređao i omalovažavao prvo novinarku javnog servisa, a potom i novinara TV N1 koji ga je zamolio da ne vrši pritiske na kolege sa Javnog servisa".

Medijska udruženja navela su i da vlast u Srbiji zloupotrebljava razne inspekcijske službe za pritisak na medije, a kao primer naveli su novine Vranjske i portal Južne vesti.

"Predstavnici vlasti u Srbiji često tuže medije i novinare, a sudske odluke nisu usklađene sa zakonima Srbije i praksom Evropskog suda za ljudska prava, koji predviđaju da su javni funkcioneri dužni da trpe iznošenje kritičkog mišljenja", navode medijska udruženja.

Kako su naveli u tabloidnim štampanim medijima "dramatično se povećava nivo kršenja Kodeksa novinara Srbije", što potvrđuju izveštaji Saveta za štampu, a da je važno napomenuti da su upravo ti mediji najbliži vlasti i velikim delom se finansiraju iz javnih prihoda.

Regulatorna tijela ćute na kršenje zakona

"Mediji sa nacionalnom pokrivenošću pretvorili su se u propagandna sredstva, a dominiraju programi izuzetno niskog kvaliteta. REM (Regulatorno telo za elektronske medije) ne reaguje ni kada dolazi do eklatantnog kršenja Zakona o elektronskim medijima, odnosno kada pojedine televizije sa nacionalnom pokrivenošću direktno prenose sednice glavnog odbora vladajuće stranke", objašnjavaju u svom pismu.

Oni ocenjuju da je najpoznatiji slučaj kršenja zakona i ugrožavanja pravnog poretka novinska agencija Tanjug koja još uvek aktivno radi, iako je još 31. oktobra 2015. godine donesena, u skladu sa zakonom, odluka o njenom gašenju.

"Ova agencija opstaje kao propagandno sredstvo u državom vlasništvu iako je zakonima iz 2014. godine država donela odluku da se povlači iz vlasništva medija", navode i dodaju da je država protivzakonito suvlasnik listova Večernje novosti i Politika, a da je lokalna samouprava u Kragujevcu postala vlasnik prethodno privatizovane Radio-televizije Kragujevac.

Oni upozoravaju da su iz javnih medijskih servisa "suštinski prognani javni dijalog i kritičko mišljenje, te da je u njihovim informativnim emisija u dramatično velikom obimu dominantna izvršna vlast".

Izvor: Agencije

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.