Nikita Milivojević: Balkan – lice i naličje na sitnom novčiću Pluta

Izvesti predstavu pred 12.000 gledalaca je doživljaj gotovo nadrealan, ističe u intervjuu za Al Jazeeru pozorišni i filmski reditelj iz Srbije Nikita Milivojević nakon premijere Aristofanove predstave „Pluto“ u Atini u Epidaurusu, mjestu koje se može smatrati jednom od kolijevki teatra.

“Znate da ste na posebnom mestu, i da se taj isti tekst upravo tu izgovarao pre više od 2000 god. Kao da ste u nekoj vremenskoj kapsuli u kojoj putujemo kroz vreme neprestano noseći jedne te iste poruke“, ističe Milivojević.

Jedna od najvažnijih poruka predstave je da ‘’ekonomski interesi’’ određuju sve , kako u vrijeme  Aristofana tako i danas, kako u svijetu, tako i na Balkanu.

Premijera drame gotovo da je izvedena u trenutku kada su Atinu i njenu okolicu pogodili smrtonosni požari, a Milivojević ističe da su oni bili apokaliptični te da se na sve strane osjeća tuga zbog onoga što se desilo.

• Gospodine Milivojević, vaša premijera drame „Pluto“ gotovo da je izvedena u jeku velikih i smrtonosnih požara u Grčkoj. Kakva je trenutna situacija s požarima, onako iz prve ruke?

– Grčka svake godine nažalost ima veću ili manju tragediju sa letnjim požarima … Ovoga puta je to bilo zaista apokaliptično ,  i ono što je najstrašnije mnogo ljudi je stradalo . Sada je situacija pod kontrolom , ali se oseća na sve strane tuga zbog onoga što se desilo.  U svakom razgovoru se dodirne ova tema , ljudi neprestano pričaju o tome.

 

• Još ste u Atini, kakve su vaše impresije? Osjeti li se solidarnost ili je, kao u Vašoj predstavi, i dalje u prvom planu – interes i novac, jer čitali smo kako su hapšeni ljudi koji su pljačkali napuštene kuće?

– Uvek postoji solidarnost, ali , nažalost, i ona druga strana svega… kao i u svemu drugom u životu . Teško je reći gde je tačno istina u svemu što se događa, što su samo glasine, a šta stvarno.

• Pozorište će opstati i trajati i nakon ove tragedije, hoće li biti nove reprize predstave „Pluto“ u Grčkoj?

– ‘’Pluto’’ već ima organizovanu turneju tokom čitavog leta po raznim antičkim scenama širom Grčke. Epidaurus je naravno najveći i najvažniji antički  teatar i ovde ima status nekakvog ‘’pozorišnog Akropolja’’ .

• Kakav je osjećaj izvesti dramu pred 12.000 gledalaca, jer, toliko ljudi ne dođe ni na posjećenije fudbalske utakmice na Balkanu, a pozorište nije – najvažnija sporedna stvar na svijetu?

– Doživljaj je gotovo nadrealan… Videti toliko gledalište prepuno ljudi je fantastičan utisak, od kojeg pomalo zastaje dah. Ono što mi je lično bilo potpuno neverovatno jeste to nekakvo ‘’zakrivljeno vreme’’ koje se oseća u Epidaurusu. Znate da ste na posebnom mestu, i da se taj isti tekst upravo tu izgovarao pre više od 2000 god. Kao da ste u nekoj vremenskoj kapsuli u kojoj putujemo kroz vreme neprestano noseći jedne te iste poruke .

• Šta vas je vodilo u spremanju ove predstave. Vaša poruka je kritika društva gdje se sve vrti oko novca i interesa?

– Aristofan je pisao svoju komediju kao svojevrsnu satiru na političke prilike u Atini u njegovo vreme. Mislim da smo sa istim motivom radili i danas predstavu , jedino što je Atina  sada čitav svet – ili još tačnije Balkan, s obzirom da je to naše uže područje. Mi na Balkanu smo uglavnom nešto kao lice i naličje na sitnom novčiću Pluta. U tom smislu glava ili pismo nama je svejedno, naša pozicija u ovoj večito aktuelnoj ‘’svetskoj komediji’’ ne menja se mnogo.

• Može li drama, odnosno pozorište pokrenuti svijet nabolje, odnosno da, kao u vašoj predstavi, progledamo? Možemo li očekivati da gledaoci na Balkanu pogledaju ovaj komad?

– Pozorište je verujem nastalo upravo zbog toga… iz potrebe da možemo biti bolji, da svet može biti bolji. To je ujedno jedna od iuzija na kojima i dalje počiva moja potreba da radim predstave. S druge strane jasno vidim da u svetu u kojem živimo  sve je teže verovati u bilo šta.  Recimo, kada je u pitanju ‘’Pluto’’ , već godinama uvek sam iznova zapanjem činjenicom da je nekih otprilike 100 ljudi bogatije od čitave planete!? Nažalost u mnogim  stvarima ovaj svet funkcioniše oduvek na isti način, pa je tako, između ostalog, podeljen na bogate i siromašne . Bogati, naravno, žele da ostanu bogati I rade sve što je u njihovoj moći da svoje bogatstvo uvećaju . Tako je oduvek bilo I biće , ništa se tu nije promenilo – niti hoće. Pluto je očigledno i dalje najmoćniji bog ove planete, pokretač svega na svetu, a razni ‘’ekonomski interesi’’ određuju sve , kako u vreme  Aristofana tako i danas .

Krajem septembra trebalo bi da gostujemo sa predstavom u Beogradu.

Izvor: Al Jazeera