Nova zanimanja u Srbiji – čuvari bilborda, kontejnera i ljubičica

U šalter-sali Fonda PIO u Nemanjinoj ulici u Beogradu, uobičajena jutarnja gužva. Sredovečni gospodin prilazi spravi u predvorju kako bi na ekranu izabrao željenu usugu i dobio papirić sa redoslednim brojem. Odjednom se ispred njega ispreči mladić, mašući rukama kao da će mu neko pritiskom na dugme oteti radno mesto. “To je moj posao!”, podviknuo je zbunjenom gospodinu i objasnio: “Ja sam asistent za klijente”.

I tako, od jutra do kraja smene, ovaj “asistent” pritiska nekoliko opcija na ekranu ispod kojeg klize listići sa brojevima. “Sad stanite tamo i sačekajte, pojaviće se vaš broj na ekranu ispred šaltera”, izgovara, sav važan, odrađujući svoju tešku dnevnu normu.

‘Porast broja zaposlenih’

Čuvari ljubičica, pazitelji uličnih kontejnera, nadzornici vodovoda i novoniklih fontana srbijanske prestonice, te stražari oko predizbornih bilborda – neka su od novih “kreativno” smišljenih zanimanja koja poslednjih meseci izmamljuju osmehe, ali i ogorčenje, sudeći po posprdnim reagovanjima na društvenim mrežama.

Jer, sasvim je jasno da vlast govori o “porastu broja zaposlenih” kao dokaz vlastitih zasluga u ekonomskom razvoju. Istina je, međutim, očigledna – sve više ljudi je bez posla, mladi odlaze, a stariji se više i ne nadaju da će stići do sve dalje starosne granice i domoći se penzije.

S druge strane, mnogima izgleda da se vladajući političari, od lokalnih pa nadalje, već sprdaju izmišljanjem novih poslova radi uhlebljenja uglavnom manje-više nekvalifikovane partijske radne snage.

Patrole i za cvijeće i za smeće

“La violetera” ili prodavačica ljubičica, kojoj su posvećeni romantični stihovi i istoimeni film, možda bi bila zadovoljna što cveće, koje ju je proslavilo, u Zaječaru danoćno paze čuvari. A možda bi se i upitala zašto bi neko morao nadzirati i ukrasne biljke? Dakle, u zaječarskom ozelenjenom centru ljubičice su čuvane u čak tri smene jer su ih, objašnjava nam Jasmina Basalić, šef radne jedinice “Zelenilo” iz JKP “Higijena”, u više navrata čupali i uništavali – i ljudi i psi.

“Na društvenim mrežama sve je prikazano podrugljivo, a zapravo nije reč ni o kakvom zvaničnom ili novom zanimanju, nego su čuvari bili naši zaposlenici, ali smo odustali za oko mesec dana”, veli naša sagovornica.

Nove sadnice sad na gradskom trgu niču bez čuvara i niko ih više ne dira, tvrdi Basalić.

Kontejneri u Novom Sadu, pak, i dalje imaju stražare. Glavni razlog je, kako kažu u tamošnjem JKP “Čistoća”, šteta koju nanose sakupljači sekundarnih sirovina. Nije precizirano da li u sakupljače “sekundarnih sirovina” spadaju i oni koji po kantama i kontejnerima traže koricu hleba ili ostatke hrane, tek – u ovom preduzeću navode kako već godinama apeluju da građani čuvaju gradsku imovinu.

Osiguranje komunalne infrastrukture

Uprkos tome učestala su oštećenja kontejnera, krađe posuda za smeće i poklopaca, što je donedavno prevazilo milion dinara štete. Na pitanje zašto se obezbeđenje kontejnera angažuju i plaćaju radnici sa strane kada je to nadležnost komunalne policije, odgovor je da “komunalna policija nema dovoljno ni vremena, ni ljudi da se bavi ovim poslom”.

Tako da sada svakodnevno po dve patrole licenciranih radnika obilaze “ugrožene” kontejnere, a od početka juna, vele iz novosadske “Čistoće” štete su uveliko smanjene, a smeće se rasipa mnogo ređe.

Njihove kolege iz novosadskog vodovoda takođe imaju čuvare – za nadziranje 819 objekata vodovodnog sistema plaćaju profesionalce. Rukovodstvo ovog javnog preduzeća tvrdi da su takvi izdaci neophodni jer je “vodovodni sistem od strateškog značaja”.

Ako je to tako, onda je pod upitom od kakvog su “strateškog značaja”, recimo, bilbordi sa likovima stranačkih vođa ili novokompanovane fontane koji su često pod budnim okom plaćene “partijski uhlebljene” straže. Tokom prošle predizborne kampanje za predsedničke izbore, recimo, pojavilo se novo zanimanje – čuvari bilborda sa likovima stranačkih lidera, voljnih da plate kako njihov portret ne bi bio izložen nečijoj  politički nekorektnoj “kreativnosti”.

Pisalo se o tome da su interes i konkurencija za ova radna mesta bili veliki, s obzirom da je bilo dovoljno i nešto malo od osnovne škole, dobra volja i, dakako – lojalnost.

Radne snage iz tih redova u Srbiji i sa viškom velikih odmora u osnovnoj i srednjoj školi je, nažalost, napretek. Za njih je bilo mesta i za čuvanje već čuvene muzičke fontane na beogradskom Trgu Slavija, ali tek kratko, pošto je nedavno utihnula zbog dalje obnove prestonice i raskopanih ulica oko nje.

Upravnici tunela i njihovi savjetnici

Tek što su se građani navikli na ideju da će se lista javnih poslova proširiti upravnicima zgrada, profesionalnim ili prinudnim, nedavno su obavešteni da će, po Zakonu o putevima, i tuneli dobiti svoje upravnike.

Ova ideja izazvala je kod mnogih srdžbu i negodovanje, počeli su da pljušte sarkastični komentari poput: “Ko li smišlja ove gluposti, uskoro će svaka bandera imati svog upravnika, pa mostovi, nadvožnjaci…” ; “Pa neće valjda tu da stanu? Kad će upravnici semafora, saobraćajnih znakova, rupa na putu, pešačkih prelaza?…”

Međutim, stručnjaci za bezbednost saobraćaja, projektanti tunela, kao i Minisatrstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poručuju kako sprdnji nema mesta i tvrde da je uvođenje upravnika važan korak za bezbednost.

Razlozi nisu “uvođenje novog zanimanja već povećanje bezbednosti što podrazumrva njihovo opremanje i osavremenjivanje”, navodi se u pismenom odgovoru Ministarstva. I dodaje kako trenutno ne postoji procena da će ova mera dovesti do prekomernog ili neracionalnog zapošljavanja.

“Poznato mi je da se mnogi zgražavaju na ideju o upravnicim tunela, ali mi smatramo da je ‘bolje sprečiti, nego lečiti’, odnosno na vreme učiniti tunele bezbednim nego dočekati teške nesreće”, kaže Dragana Rupar, projektant tunela u Institutu za saobraćaj (CIP).

Naravno, neće svaki tunel (upravnici su predviđeni za tunele duže od 500 metara) pojedinačno imati svog šefa, nego će upravnik sa svojim savetnikom za bezbednost biti delegiran za tri ili četiri tunela, koji se nalaze na istoj deonici, ili će se deonice spajati.

Nomenklatura zanimanja

Savetnik za bezbednost u tunelu obavezan je da o njemu vodi računa kao posebnom putnom objektu, objašnjava Dragana Rupar i podseća da su nova zakonska rešenja, zapravo, “nastavak primene evropskih direktiva”.

Vanja Zlatković iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da nabrojana zanimanja i poslovi pod takvim nazivima, po njenim saznanjima, ne postoje u nomenklaturi zanimanja. Prema njenim rečima, moguće je da se recimo, čuvar ljubičica može podvesti pod vrtlare ili osobe za nadgledanje.

“Poslodavci od 2009. godine nisu više dužni da našoj službi prijavljuju slobodna radna mesta. Dakle, oni nam se jave samo ako žele da posredujemo u zapošljavanju, tako da nemamo kompletan uvid o traženim zanimanjima. Ako bismo, recimo, tražili osobu za mesto upravnika tunela – morali bi navesti koja je struka za to mesto potrebna, odnosno koji stepen stručne spreme”, kaže naša sagovornica.

U Srbiji dakle, iznenađenjima nema kraja čak ni u oblastima u kojima ih ne bi trebalo biti. Kakvi su to ljudi kojima smetaju ljubičice, ako im smetaju? Ili zašto treba, ako treba, čuvati kontejnere? Upravljali se zgradama, putevima i tunelima još negde na način koji se ovde predlaže? Koga se boje stranački lideri kad postavljaju stražu za svoje bilborde?

Ima toga mnoštvo što se može podvesti u rubriku “neverovatno, ali istinito”. Recimo – da je u Kraljevu onomad svečano pušten u rad semafor. Sadašnji direktor BIA Bratislav Gašić je, uz crvenu vrpcu, otvorio u Kruševcu rekonstruisano stepenište, a stanarima u Mladenovcu takođe su, paradno i dostojanstveno, uručeni ključevi poštanskih sandučića, što je bila ideja lokalnog odbora SNS, a cilj je da se “omogući bezbednije i sigurnije stizanje pošte”.

Izvor: Al Jazeera