Odakle odjednom da MMF brine za srbijanske penzionere?

Zakon o privremenom smanjenju penzija iz 2014. godine biće ukinut, najavio je u petak predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i tako ispunio zahtjev šefa Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Džejmsa Rufa, koji je ova organizacija, poznata po strogim zahtjevima za restriktivno trošenje budžetskog novca, izdiktirala nedavno, doduše, ne Vučiću nego, sasvim logično, Vladi Srbije.

Suprotno premijerki Ani Brnabić, koja je odmah pomenula da je za sprovođenje zahtjeva MMF-a potrebno ne manje od dvije godine, jer bi to značilo umanjenje za 80 odsto penzionera, Vučić je brzo shvatio da MMF nije zabrinut zbog teškog položaja najstarijeg dijela populacije, uostalom, kao ni on sam, nego zbog mogućih posljedica protivustavnog zavlačenja ruku u ionako trošne penzionerske džepove.

Koliko je penzionera umrlo za četiri godine, otkad je privremeni zakon uveden, ne dočekavši da im se vrate njihove pune penzije, nije Rufov, a, izgleda, ni Vučićev posao.

Ćulibrk: ‘MMF brani sebe’

Za glavnog i odgovornog urednika beogradskog nedjeljnika NIN Milana Ćulibrka stvar je prilično jednostavna. Za Al Džaziru Ćulibrk kaže da MMF, naravno, ne brine o penzionerima u Srbiji nego o nečemu sasvim drugom.

“Nije MMF stao u odbranu penzionera. On brani sebe. MMF je shvatio da je Zakon o privremenom umanjenju penzija protivustavan i protivzakonit. MMF se plaši da će se, kad se iscrpe pravni mehanizmi za zaštitu prava penzionera u Srbiji, penzioneri žaliti Međunarodnom sudu pravde u Strazburu i da će na tom sudu dobiti spor. Ukoliko bi se to desilo, država Srbija tim penzionerima okvirno bi morala da vrati 100 milijardi dinara ili oko milijardu evra”, tvrdi Ćulibrk.

Saznanje da bi to napravilo dodatni problem za javne finansije, jer bi to bio neočekivani trošak i jer bi Srbija od viška koji sada ima u državnoj kasi napravila manjak i ponovo došla u isti problem od kojeg se krenulo u tzv. fiskalnu konsolidaciju, zbog čega su plate i penzije smanjene, uz priče da je već nekoliko hiljada tužbi spremno za Strazbur, natjerali su Vučića da prihvati Rufov zahtjev.

“MMF traži da se taj problem pravno reguliše, odnosno da se ukine zakon o umanjenju penzija iz 2014. uz obrazloženje da je za tim prestala potreba. Ako se već država hvali viškom u budžetu, zašto da onda i dalje umanjuju penzije?”, pita se Ćulibrk.

Ostaje pitanje zašto je premijerka Brnabić odgovorila da je potrebno bar dvije godine da se razmisli o inicijativi MMF-a.

“Zato što je to dodatni trošak”, odgovara Ćulibrk i ističe da ta priča ima i ekonomsku i socijalnu i političku dimenziju.

Politička kazna za protivnike SNS-a

Ekonomska je bazirana na procjeni koliko novca treba da se uštedi da bi se javne finansije dovele u kakav-takav sklad. Od toga se pošlo kada je donijeta odluka o smanjenju penzija. Šta je, međutim, politički dio te priče?

“Najviše su smanjene penzije ljudima koji su imali najveća primanja. Zašto? Zato što su to visokoobrazovani ljudi koji verovatno ne podržavaju vlast. To je bila politička kazna za one koji glasaju protiv SNS-a. Verujem da je neko pre nego što je doneo zakon napravio precizne analize javnog mnenja i video u kojoj grupi penzionera dominiraju pristalice SNS-a, a u kojoj oni koji glasaju protiv”, ocjenjuje Ćulibrk.

Činjenica je da građanima sa najnižim penzijama primanja nisu smanjena, ali, realno, njima je i bilo teško smanjiti penzije zato što su manje od 200 evra. Danas je prosječna penzija u Srbiji 200 evra.

“Još jedna stvar zbog koje MMF insistira da se taj problem pravno reši jeste što na početku fiskalne konsolidacije niko nije očekivao da će javne finansije u tako kratkom periodu biti dovedene u sklad jer je Srbija imala zaista veliki deficit od 6,6 posto bruto domaćeg proizvoda. Prošlu godinu je završila sa suficitom. MMF je sada to hteo da prikaže kao jedan od uspešnih modela koje on primenjuje u svetu. A kako će to da prikaže kao jedan od uspešnijih ako sud u Strazburu pokaže da je to bilo zapravo kršenjem zakona? Zato je njima stalo da to pravno bude rešeno i zato oni traže da se sada nadoknade penzije onima sa visokim primanjima, a da ovi sa nižim, uglavnom glasači SNS-a, ostanu gde su bili”, objašnjava Ćulibrk.

Svjesno kršenje Ustava

Budući da ima više onih sa malim penzijama, to je bilo socijalno prihvatljivije, ali pitanje penzija nije socijalno pitanje, jer su svi godinama uplaćivali novac u penzioni fond. Da su svi uplaćivali isto, onda bi bilo u redu da svi imaju iste penzije. Ali, u to vrijeme njihova neto plata je bila mnogo veća.

Naravno da se mjerama socijalne politike može naknadno pomoći penzionerima sa nižim primanjima. Ustav zabranjuje kršenje nečijih prava. Znači, Ustav podrazumijeva ravnopravan tretman. Ako je neko uplaćivao 10.000 dinara u fond PIO, ne može da očekuje penziju kao onaj koji je uplaćivao doprinos 30.000 ili 50.000 dinara.

Naravno, izračunao je to sve Vučić, pa je izjavio da bi volio da Vlada bude u mogućnosti da to primijeni “već od novembra, a u svakom slučaju od naredne godine”.

To će, kako je rekao, značiti da će svi penzioneri imati znatno veće penzije nego prije primjene tog zakona, a u svakom slučaju, recimo, onaj ko je primao 50.000 dinara 2014. imaće poslije ove odluke ukupno povećanje 9,1 odsto i primaće više do 54.000 dinara.

Za najsiromašnije, dodao je, predviđeno je dodatno povećanje za pet odsto, čime će povećanje za njih u odnosu na 2014. godinu biti između 10,4 i 13,3 odsto.

Penzioneri iznijeli teret reformi

Vučić je naveo da je najveći problem bio sa 1.191.000 penzionera koji primaju do 30.000 dinara (253 eura), jer bi oni ukidanjem zakona dobili povećanje samo od 2,8 odsto i zato su odlučili da njima ponovo povećaju primanja za dodatnih pet odsto.

“Imaćete ove godine i jednokratnih primanja i povećanje penzija zato što ste izneli teret reformi”, rekao je Vučić penzionerima sa kojima se družio na ručku organizovanom za njih u restoranu “Milošev konak”. On je istakao da time ne kupuje povjerenje penzionera, jer ga već ima, nego zato što ih poštuje jer su bili stub reformi, “najčvršći i najjači”.

U dokumentu Fiskalnog saveta “Mišljenje na fiskalnu strategiju za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu”, između ostalog, stoji da je “verovatno najveći nedostatak fiskalne strategije taj što se ne precizira kada će se ukinuti privremeno umanjenje penzija kojim je narušen ekonomski odnos između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija”.

Izvor: Al Jazeera