Političko-mafijaški poker

Novi dokument otkrio informaciju da se sa drugim čovjekom Šarićevog klana viđao niko drugi do Ivica Dačić.

Aleksandar Vučić, Naprednjaci
Aleksandar Vučić: Došlo je do promjene odnosa snaga unutar vladajućeg bloka stranaka [EPA]

Piše: Marko Matić

Medijska transformacija “afere Šarić” u “aferu Dačić” izazvala je, naizgled, do sada najveću krizu Vlade Srbije i do krajnje nepristojnosti ogolela postojanje čvrstog zagrljaja između organizovanog kriminala i politike. 

U srbijanskim političko-mafijaškim igrama prethodne sedmice, na talon su izbačene nove karte u složenoj igri između ključnih političkih aktera od kojih su neki za dlaku izbegli trajno udaljavanje sa političkog terena. Istovremeno, došlo je i do promene odnosa snaga unutar vladajućeg bloka stranaka, što je rezultiralo novom preraspodelom moći, koja je definitivno pretegnula na tas aktuelnog prvog Vladinog potpredsednika Aleksandra Vučića.

Obruč oko srbijanskog premijera Ivice Dačića počeo je da se steže nakon curenja tajnih dokumenata Uprave kriminalističke policije u kojima je nekadašnji šef njegovog kabineta Branko Lazarević sumnjičen za veze sa odbeglim narko-bosom Darkom Šarićem.

Glavni dio predstave

Iako se u prvi mah činilo da je reč o glavnom plotunu ispaljenom na premijera Dačića, brzo se ispostavilo da je u pitanju bio samo mamac koji je trebalo da izazove njegovu reakciju pre nego što usledi glavni deo predstave. Dačić je, s obzirom na neprijatnu poziciju u kojoj se našao, zaigrao na sve ili ništa i javno osporio tačnost iznetih podataka. To je bilo upravo ono što su tajanstveni dostavljači top secret materijala i želeli – da ga izvuku na brisani prostor gde bi dočekao objavu glavne senzacije. To je usledilo već narednog dana, kada je na naslovnim stranama štampe osvanuo novi dokument koji je otkrio informaciju da se sa drugim čovekom Šarićevog klana viđao niko drugi do Ivica Dačić!

U javnosti koja se našla u potpunom šoku odmah je krenula lavina spekulacija o izvesnom padu Vlade i prevremenim parlamentarnim izborima, a te tvrdnje dodatno su potkrepljene činjenicom da bi ti izbori najviše odgovarali najvećoj vladajućoj stranci, Vučićevim naprednjacima.

S obzirom na tu okolnost, ali i na jedan od dva medija koji su prvi objavili poverljivu informaciju, činilo se da iza svega upravo i stoji Vučić, koji je nezadovoljan opstrukcijom započete borbe protiv korupcije rešio da se oslobodi balasta svojih kriminalizovanih koalicionih partnera.

U postojećim okolnostima Vučiću je daleko isplativija bila opcija nastavka egzistencije postojeće Vlade, sa dodatno oslabljenim i ucenjenim premijerom koji se čini idelanim za obavljanje svih onih poslova koji na budućim izborima neće doneti pozitivne poene.

Ono što se nije uklapalo u tu konstrukciju bila je mala verovatnoća da bi međunarodna zajednica, do čijeg je mišljenja Vučiću itekako stalo, blagonaklono gledala na vanredne izbore i to u jeku zahuktalog dijaloga Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Pored spoljnog faktora, Vučić bi se u slučaju izbora suočio sa opasnošću da u kreiranju buduće stranačke liste kandidata dođe u direktan sukob sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, koji bi izvesno tu priliku pokušao iskoristiti za povratak bar dela uticaja u partiji koji je izgubio nakon izborne pobede i povlačenja sa stranačke liderske pozicije.

U postojećim okolnostima Vučiću je daleko isplativija bila opcija nastavka egzistencije postojeće Vlade, sa dodatno oslabljenim i ucenjenim premijerom koji se čini idealnim za obavljanje svih onih poslova koji na budućim izborima neće doneti pozitivne poene. Da su Dačićeve veze za kriminalnim krugovima Vučiću odranije dobro poznate i da one nisu bile prepreka za njihovu međusobnu saradnju, govori i već zaboravljena afera, koju je Vučić lično obelodanio, o susretu egzekutora Zemunskog klana Luke Bojovića i Ivice Dačića, neposredno pred raspisivanje poternice za Bojovićem i njegovo bekstvo u Španiju. Da Vlada nastavlja svoj mandat ubrzo je potvrdila i odluka Srpske napredne stranke, kojom su odbačeni zahtevi opozicije za raspisivanjem vanrednih izbora.

Ko je izvor informacije

Kada se pokazalo da ključni igrač od kojeg zavisi datum novih izbora i koji bi na njima ubedljivo najbolje prošao, zapravo, nije zainteresovan za njihovo održavanje u ovom trenutku, sumnje u izvor curenja poverljivih informacija usmerile su se prema opozicionoj Demokratskoj stranci i njenom lideru Draganu Đilasu, koji je u više navrata javno slao signale da bi bio spreman da u Vladi zameni Dačićeve socijaliste. Te sumnje dodatno su bile potkrepljene i okolnošću da je aktuelni potpredsednik DS Miodrag Rakić u bivšoj vlasti koordinirao rad tajnih službi i da su mu kontroverzni podaci bez ikakve sumnje bili od ranije poznati. Okolnost da su te podatke istovremeno objavila dva dnevna lista, jedan blizak Vučićevom SNS-u, a drugi Đilasovom DS-u, dodatno je zbunila posmatrače, ostavljajući mogućnost da su informacije curele iz dva različita pravca.

Ono što je ovu verziju događaja činilo malo verovatnom bili su podaci da bi Đilasova stranka na eventualnim izborima pretrpela katastrofalan poraz, što bi njegovu još nedovoljno učvršćenu lidersku poziciju ozbiljno ugrozilo, kao i okolnost da je Rakić na potpredsedničko mesto došao kao Tadićev kadar, pa bi malo verovatno bilo da bi kao potencijalno prvoosumnjičeni uopšte učestvovao u takvom Đilasovom scenariju.

Dok se javnost pretežno bavila temom porekla nevidljive ruke koja je zamutila ionako ne previše bistre srbijanske političke vode, iz fokusa je potpuno izostala suština problema – čvrsto srastanje srbijanske političke oligarhije i najmoćnijih kriminalnih organizacija.

Treći krug osumnjičenih našao se unutar bezbednosnih struktura koje su ovih dana zaokupljene previranjima oko izbora prvog operativca policije. Problem izbora direktora policije podignut je na politički nivo zbog različitih preferencija premijera i njegovog zamenika, koje su nastale kao deo borbe za kontrolu što većeg paketa moći, čiji je policija važan deo. Slabljenjem Dačićevih pozicija na dobiti bi bili Vučićevi favoriti iz policije, tako da je zaista moguće da je čitav skandal bio deo policijske igre koji se prelio u polje visoke politike.

Dok se javnost pretežno bavila temom porekla nevidljive ruke koja je zamutila ionako ne previše bistre srbijanske političke vode, iz fokusa je potpuno izostala suština problema – čvrsto srastanje srbijanske političke oligarhije i najmoćnijih kriminalnih organizacija. Koliko god se činilo da je u postojećem mafijaško-političkom pokeru Vučić odneo taktičku pobedu, njegove stvarne namere u borbi protiv kriminala ozbiljno su kompromitovane, što bi moglo da rezultira ozbiljnim pomračenjem njegovih dugoročnih perspektiva.

Vučićev taktički trijumf

Popularnost koju je na talasu borbe protiv korupcije gotovo preko noći stekao isto tako brzo može izgubiti, ukoliko kao opšti utisak bude preovladalo uverenje da je uklanjanje nekolicine krupnih igrača podzemlja predstavljalo puko oslobađanje prostora za ulazak u igru novih aktera, koji su po volji novih vlasti, a ne iskreno zalaganje za uspostavljanje vladavine zakona i funkcionisanje institucija pravne države.

U svetlu tih saznanja Vučićev taktički trijumf lako bi se mogao pretvoriti u strateški poraz i to već na sledećim izborima. Gladne glasače, čije misli privremeno može zaokupljati simulacija sprovođenja pravde, na kraju balade ipak će teško biti ubediti da je rat protiv mafije dobijen u koaliciji sa premijerom čije veze sa podzemljem više nije moguće negirati.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Teme: 

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.