Rohinje, najprogonjenija manjina

Piše: Boško Jakšić

Ujedinjene nacije smatraju ih jednom od najprogonjenijih manjina na svetu. Vlasti zemlje u kojoj žive kažu da su stranci, dok lokalni budisti na njih neprijateljski gledaju kao na ilegalne imigrante koji su došli iz Bengalskog zaliva.

Počelo je 1982. kada je vojna hunta zajednici burmanskih muslimana poznatih kao Rohinja ukinula državljanstvo pretvarajući ih u proganjanu manjinu bez domovine.

Ništa se u položaju manjine u zemlji od 60 miliona stanovnika bitno nije promenilo ni danas iako su marta 2011. generali sišli sa vlasti.

Rohinja, muslimani bengalskog porekla kojih u oblasti Rakhine ima najviše, oko 800.000, živeli su tu generacijama, iako ima i novopridošlih. Tvrdi se da su muslimanski kraljevi tu vladali više od veka. Budisti regiona ne vide tako stvari.

‘Ljudi iz čamaca’

Oni u narodu koji sebe zove Rohinja vide isključivo bengalske muslimane koji dolaze da bi im oduzeli zemlju.

Prema njihovom tumačenju, koje deli budistička većina Mijanmara, Rohinje su tokom poslednja dva veka dovodili Britanci iz oblasti Chittagonga, u današnjem Bangladešu, kako bi radili na poljima pirinča. Budisti im čak osporavaju ime Rohinja, smatrajući ga novotarijom.

Burmanski generali iz hunte koja je vladala decenijama smatrali su da izbeglice nemaju nikakve veze sa Mijanmarom. Zvanična politika Unije Mijanmara priznaje 135 raznih etničkih grupa – Kachin, Karen, Karennin, Chan ili Shan – ali ne i Rohinje.

“Incidente je navodno izazvalo silovanje i ubistvo mlade budističke žene u maju, posle čega je najmanje 170 muslimana ubijeno a 125.000 naterano u bekstvo iz njihovih kuća.

Jedan diplomata Mijanmara je 2009. upoređivao “tamno braon” kožu Rohinja sa “svetlom i nežnom” kožom budista. “U stvarnosti, Rohinja nisu narod Mijanmara niti etnička grupa Mijanmara. Oni su ružni kao čudovišta”.

Svet je manje-više ćutao. Udruženje država jugoistočne Azije (ASEAN) je na svom samitu februara 2009. odlučilo da se Rohinja “ljudi iz čamaca” – naslednici tužne sudbine vijetnamskih “ljudi iz čamaca” krajem 1970-ih – sa obala Tajlanda, Indonezije ili Malezije vraćaju za Mijanmar.

Politika nemešanja u poslove vojne hunte u Rangoonu bila je važnija od ljudskih prava proganjanih muslimana. Ni prvi, ni poslednji put. Tajlandska vojska je brodove sa izbeglicama odvlačila na otvoreno more prepuštajući ih laganoj smrti.

Napadnuta sela

No, prava mizerija Rohinja pojačala se prošlog proleća kada su gomile budista, koje su na nasilje navodili lokalni političari pa čak i sveštenici, napali sela Rohinja u zapadnoj državi Rakhine.

Incidente je navodno izazvalo silovanje i ubistvo mlade budističke žene u maju, posle čega je najmanje 170 muslimana ubijeno a 125.000 naterano u bekstvo iz njihovih kuća.

Sve se, pomalo paradoksalno, događalo u vreme dotle nezabeleženog – biće opravdanog – optimizma u transformaciji Mijanmara od zemlje kojom je decenijama surovo vladala vojna hunta u lomljivu demokratiju vrednu posete američkog predsednika Baraka Obame.

Obama u govoru na univerzitetu u bivšem glavnom gradu Yangonu nije propustio da kaže da “svaki narod teži da definiše svoje državljanstvo” dodajući da nema opravdanja za nasilje protiv nevinih ljudi.

Ispada da je, ironijom sudbine, novi osećaj slobode omogućio međusobnu mržnju etničkih i verskih zajednica kakva je u vremenima diktature bila nezamisliva.

Vlast je u junu odgovorila proglašenjem vanrednog stanja i slanjem hiljada vojnika kako bi zaštitila Rohinje. Bilo je to prvi put da armija koja je proganjala etničke manjine dejstvuje u njihovu zaštitu.

Nerazumevanje susjeda

Ipak, koliko je omraz uhvatio korene pokazuje i simbol burmanske borbe za demokratiju, nobelovka za mir Aung San Suu Kyi koja je pozvala na povratak reda i mira ali je odgovornost za kršenje ljudskih prava nepravično raspodelila između budista i muslimana, agresora i žrtvi. Kako kada bi rekli da su i crnci u Južnoj Africi odgovorni za režim aparthejda.

Oktobra 2012. sektaški sukobi budista i muslimana su se obnovili uprkos policijskog časa. Više desetina je ubijeno, hiljadu kuća je spaljeno.

“Zvanična politika Unije Mijanmara priznaje 135 raznih etničkih grupa – Kachin, Karen, Karennin, Chan ili Shan – ali ne i Rohinje.

Kako su Rohinje i dalje bez državljanstva, statistički vođeni kao privremeni stanovnici koji moraju da kupuju lične karte i traže dozvole za putovanje od mesta do mesta, za brak ili dopuštenje da imaju više od dva deteta, mnogi su pokušali da pobegnu za susedni Bangladeš.

Susedi ne pokazuju mnogo razumevanja. Vlasti Bangladeša su prošlog juna bez objašnjenja vraćale izbeglice – uključujući i tri broda sa stotinak Rohinja muslimana od kojih su 80 bili deca – koji su pokušali da preko granične reke Naf pobegne od nasilja u svojoj zemlji i pridruže se nekih 300.000 sunarodnika koji žive u Bangladešu.

Ne bi se previše usrećili. Vlasti u Daki ne pokazuju razumevanje za braću muslimane. Uslovi u kojima žive po provizornim izbegličkim logorima opisuju se kao strašni. Human Rights Watch tvrdi da se prema njima ponašaju „okrutno“ ograničavajući im humanitarnu pomoć ne bi li ih odvratili od bekstva iz domovine.

Šansa za rešenje

Drugi su, srećom, pokazali više razumevanja. Humanitarna fondacija Khalifa Bin Zayed al Nahyan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata među prvima je poslala pomoć za državu Arakan, oblast Mijanmara gde Rohinja žive: od bolničkih vozila do hiljada tona osnovnih potrepština u hrani.

No, to nije rešenje. Pokazalo se da slanje dodatnih trupa ne rešava problem. U martu su najmanje 44 osobe, mahom muslimana, stradale kada su budisti napali Rohinje u centralnom gradu Meikhtila.

Krajem ovog maja budisti opremljeni motkama i mačetama ponovo su palili kuće, radnje, džamije i medrese muslimana u severnom gradu Lashio.

U međuvremenu su vlasti na zapadu zemlje potvrdile odluku da Rohinja porodice ne mogu da imaju više od dvoje dece – čime je Mijanmar jedina zemlja na svetu koja ima takve restrikcije prema nekoj verskoj grupaciji.

“Vlasti u Daki ne pokazuju razumevanje za braću muslimane. Uslovi u kojima žive po provizornim izbegličkim logorima opisuju se kao strašni.

Suu Kyi,  koja je 2012, ušla u parlament posle godina provedenih u kućnom pritvoru, ovoga puta je stala u njihovu zaštitu.

No, bez povratka na korene problema konflikti će se nastaviti, a time i krvoproliće. Tajlandska mornarica je ovog januara blokirala više od 200 Rohinja “ljudi iz čamaca” i oterala ih u neimenovanu “treću zemlju”.

Vlada Mijanmara koju predvodi predsednik Thein Sein ima šansu da rešavajući problem Rohinja izbegne ljudsku katastrofu velikih razmera i sebe predstavi kao vlast koja uvažava prava svojih ljudi.

Premijer Sein je u pismu UN saopštio da će njegova vlada razmotriti sva rešenja „od razmeštaja do davanja državljanstva“. Država Rakhine biće otvorena za humanitarnu pomoć.

Rohinje ostaju najveći izazov Mijanmara, veći od kretanja ka demokratiji.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera