Rušimo zidove da bismo podizali nove

Piše: Ratko Femić

Mađarska će postaviti ogradu visoku četiri metra na 175 kilometara granice prema Srbiji kako bi se zaštitila od jedne od najvećih glavobolja liberalne Evrope – navale izbeglica i azilanata. Još pre nekoliko meseci kada su skrivenim stazama i bogazama hiljade ljudi s Kosova pristizale u pogranični mađarski gradić Ašothalom gradonačelnik tog mesta Laslo Torockai poznat po svojim krajnje desničarskim stavovima predložio da se na granici podigne ograda.

Evropa i njeno političko ogledalo Evropska unija sazdane su na načelima slobode, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, a jedna od njenih članica spremna je da svoj komfor zaštiti sprečavanjem slobode kretanja i to onima koji u izbeglištvu traže spas, onima koji beže od nasilja, rata i smrti.

U Mađarsku je u prvih šest meseci ove godine ušlo preko 50.000 ljudi uglavnom preko granice sa Srbijom koja je samo tranzitna zemlja na njihovom putu ka životu sigurnijem od onog koji žive. Traženje azila spada u neotuđiva ljudska prava, a sprečavanje ljudi u tome uopšte ne miriše evropski. Ili je ono što smo dosad slušali bila samo maska koja je pala onog trenutka kada su reke ljudi počele da se slivaju u evropske gradove.

Tolerisanje neevropskih poteza

Ako ima nekakve kosmičke pravde, onda to mora da su izbeglice pred vratima Evrope, ne sami ljudi, koliko ona nelagodnost koju masa azilanata izaziva u državnoj administraciji kada se pojavi u evropskim državama koje su i učestvovale u uvođenju demokratije u zemljama njihovog porekla. Učešće evropskih sila u neuspešnim projektima liberaldemokratskog oličavanja režima zemalja u južnom evropskom susedstvu imalo je obrnut efekat i na kraju im se olupalo o glavu.

Umesto stabilnih demokratija u susedstvu Evrope dobili smo dugoročni izvor nesrećnih sudbina koje krijumčarskim kanalima zaobilaze zamandaljene kapije Šengena. Kada na svojim krajnjim destinacijama zatraže azil, kao da kažu:“Pomagali ste nam u našim zemljama, ali niste nam pomogli. Pomozite nam sada ovde“.

Iako odluka Mađarske nije blagonaklono dočekana u Briselu, to neće uticati na odluku vlade u Budimpešti. Nema hasne ni od kritika iz Saveta Evrope i UNHCR-a. Iz te perspektive izgleda da su evropske evropske vrednosti i liberalna načela koja podupiru EU toliko relativne da ih se zemlje koje su već članice odriču kada im to odgovara.

Ako se evropske birokrate u Briselu ne slažu sa odlukom Budimpešte, zašto ne iskorače iz domena saopštenja i konkretno pokažu kako prolazi onaj ko se ne vodi tim maglovitim evropskim standardima. Ako to što radi Mađarska nije dobro, neka EU reaguje i spreči vladu Viktora Orbana u tome ili je na neki način kazni. Nije valjda takav gard i bič rezervisan samo za zemlje koje se tek pripremaju da postanu članice. Zašto bi nekakve evropske uslove ispunjavale samo zemlje kandidati za članstvo u EU? Čemu razna načela ako ih se ne pridržavaju oni koji su već unutra? Ovo nije prvi put da se neka evropska država bodljikavom žicom brani od nezvanih došljaka. Slične žičane ograde podigle su Bugarska, Španija i Grčka. Bugarska čak najavljuje podizanje novih ograda na granici sa Turskom, gde je ranije podignuto nekih 30 kilometara žičanog plota.

U Briselu kažu da se članice EU se same opredeljuju za način na koji će obezbeđivati granice, te im se ne može zabraniti postavljanje zidova i žičanih ograda, ali zato zemlje koje tek treba da postanu članice moraju da se povinuju svakoj volji EU. Često im je dovoljno izneti primedbu da nešto nije u skladu sa evropskim standardima pa makar to i ne bilo na papiru, a one će se potruditi da isprave grešku ne bi li ojačale svoju poziciju kandidata za članstvo. Zato se često čini da se pred njih postavljaju pomerajući ciljevi koji uzmiču kako zemlja napreduje.

Podizanje ograda teško da vodi poboljšanju odnosa, a Srbija kao kandidat za EU ne sme mnogo ni da zateže u odnosima sa ostalim članicama koje joj mogu blokirati put u Brisel, pod plavu zastavu sa žutim zvezdicama. Paradoksalno, ali ne smete da se zamerate članicama EU koje vas getoiziraju svojim antievropskim potezima. Mađarska, kao i ostale članice briselskog kluba, mogu da iskoriste svoj ucenjivački potencijal i tako otežaju put Srbije u EU.

Kriza EU

Bivše komunističke zemlje, a među njima i Mađarska, decenijama su tavorile iza gvozdene zavese, a oni malo hrabriji pokušavali su da provire ispod nje. Stariji stanovnici pograničnih mesta uz srpsko-mađarsku zelenu liniju sećaju se vremena kada su ljudi iz Mađarske bežali u Srbiju. Iako sada podiže nove bedeme, upravo je u Mađarskoj počeo da se kruni Berlinski zid.

Naime, pre 26 godina Mađari su se otarasili žičane ograde koja je na granici prema Austriji decenijama delila zapadnu i istočnu, komunističku Evropu, dva ideološki i politički suprotstavljena bloka. Lavina istočnonemačkih begunaca sručila se tada preko tek otvorene mađarsko-austrijske kapije u zapadnu Nemačku zbog čega je Helmut Kol konstatovao da je prva cigla iz Berlinskog zida izvađena u Mađarskoj. Mađari čak i obeležavaju jubileje uklanjanja gvozdene zavese, ali sada podižu nove.

Godinama slušamo priču o nevidljivim evropskim granicama, a u 21. veku možemo da dobijemo zatarabljene države.

A šta ako je Mađarska samo prva povukla nogu i da će njenim primerom da se posluže još neke zemlje? Jer, migranti su uporna sorta ljudi. S obzirom na to da nemaju gde da se vrate i da nemaju šta da izgube, uvek nađu način da zaobiđu prepreku. Ima tu ljudi koji su prešli planinske vence, reke, prošli kroz ratne zone u kojima se lakše gubi glava nego ključevi, preživeli transporte u zagušljivim kontejnerima nakrcanim izmučenim dušama, preživeli potere na moru i brodolome i na kraju će da ih spreči Orbanova bodljikava žica? Nema šanse.

Mogu da, na primer, promene trasu, mogu i da krenu preko Hrvatske, ili preko Rumunije, a onda i te nove zemlje na izbegličkoj trasi mogu da odluče da krenu za mađarskim primerom i podignu svoje granične zidove. Srbija bi onda mogla da se zabarikadira na granicama prema Bugarskoj i Makedoniji, odakle pristižu migranti. Godinama slušamo priču o nevidljivim evropskim granicama, a u 21. veku možemo da dobijemo zatarabljene države.

U nekoliko evropskih država ojačali su desničarski populistički antiimigrantski pokreti, ali i političke partije kojima podizanje zidova na granicama ne bi bilo strano, poput Nacionalnog fronta Marin Le Pen, koja ima velike šanse da odnese pobedu na izborima sledeće godine i u tom slučaju organizuje referendum o izlasku iz EU.

Potezi poput ovog mađarskog samo idu naruku rastućem evroskepticizmu, koji iznutra potkopava temelje, a u samim članicama EU prete da uruše osnovne vrednosti na kojima ta asocijacija država počiva.

Izvor: Al Jazeera