Srbija se podijelila: Postoji li Vulinova tetka?

U poslednje vreme u srpskoj javnosti se vodi burna rasprava o biću koje niko nije video, niko nije razgovarao s njim (mada su mnogi pokušali), neki veruju da postoji, neki sumnjaju u postojanje takvog bića, a neki su potpuno ravnodušni spram njegove egzistencije. Tek poneki pomalo jurodivi pojedinac, čije reči ne ulivaju poverenje, tvrdi da je to biće video i komunicirao s njim te da mu je čak i pomoglo, dok je ono za većinu apsolutna nepoznanica. Ne, nije u pitanju Bog. A nisu ni vanzemaljci. Reč je o mnogo većoj zagonetki, o nedokučivoj tajni koja potresa srpsko društvo: Da li postoji Vulinova tetka? Tačnije, tetka Vulinove supruge, koja je navodno pozajmila sitnih 200.000 evra svojim rođacima kako bi se najzad okućili i stekli krov nad glavom u vidu luksuznog stana na Zvezdari.

Ovaj teško rešiv filozofski problem ophrvao je srpsku javnost, koja se odmah podelila na dve struje. Na jednoj su malobrojni fanatični vernici, mahom pripadnici Pokreta socijalista, kojima je postojanje tetke nešto očigledno i samorazumljivo, jer ne sumnjaju u reči patrijarha svoje stranke Aleksandra Vulina, kao nosioca svetog predanja o tetki. Na drugoj strani postojano stoje nevernici, koji smatraju da je tetka čista izmišljotina. Među potonjima javili su se i zagovornici vulgarnog ateizma, koji propovedaju da, kao što je čovek izmislio Boga da bi savladao strah od smrti, tako je i Vulin izmislio tetku kako bi savladao strah od sudskog gonjenja i suda javnosti.

U filozofsku raspravu uključili su se mnogi mislioci i ljubitelji mudrosti, ukrštajući bogoslovske argumente glede tetke, ali polemika nije dovela do konkretnog rezultata, mada se teorija o neegzistentnosti tetke pokazala kao dominantna. Na kraju se oglasio i vrhovni autoritet za ontološka pitanja, Uprava za sprečavanje pranja novca, sa blagovešću da je egzistencija tetke izvesna, i to u Kanadi, baš kao što je ministar Vulin i tvrdio, a pošto Kanada podseća na raj, logično je da mitsko biće poput tetke živi upravo tamo. Vulin je njihove bogonadahnute reči shvatio kao božansko otkrovenje, pa je slavodobitno objavio urbi et orbi: Dokazano je da tetka postoji! Pošto ni ovo nije ubedilo neverne tome u postojanje tetke, u disput su se uključili učeni tetkolozi, osvedočeni eksperti za tetkologiju, posebnu granu teologije koja se bavi dokazivanjem tetkine egzistencije.

‘Monolog o razlozima vjere u tetku’

Anselm Kenterberijski izložio je znameniti ontološki dokaz o postojanju Vulinove tetke u delu Monolog o razlozima vere u tetku. On tvrdi da je tetka ono od čega se ništa veće ni bolje ne može zamisliti, jer da je to moguće, Vulin bi svakako smislio nešto bolje od tetke kao objašnjenje odakle mu pare za stan. Ali, ono od čega se ništa veće ni bolje ne može zamisliti mora da egzistira, i to ne samo u Vulinovom duhu, kao apstraktan pojam, već i u stvarnosti, kao realna tetka. Prema tome, tetka postoji.

Toma Akvinski odbacio je Anselmov dokaz o postojanju Vulinove tetke, ali je zato napisao delo na ovu temu pod naslovom Suma tetkologije u kojem je ustvrdio da je, strogo uzev, nemoguće dokazati da Vulinova tetka postoji: “Naime, tetkino je postojanje čin vere. A verske istine se ne mogu dokazati, jer dokazivanje dovodi do jasne spoznaje, a vera se odnosi na nejasne stvari.” Ipak, Akvinski smatra da nam ideja o postojanju tetke nije urođena te da tetku možemo upoznati preko njenih dela, pa je utvrdio da postoji pet puteva kojima se njena egzistencije može dokazati.

Prvi je poznat kao kosmološki dokaz, odnosno argument prvog pokretača koji kaže da je sve što se kreće pokrenuto od nečeg drugog i da lanac pokretača mora da ima prvu, nepokretnu kariku. Nema sumnje da je tetka bila prvi pokretač, jer je pokrenula stambeno pitanje familije Vulin s mrtve tačke, da bi potom finansijskom injekcijom dovela do kupovine luksuznog stana, što je zatim pokrenulo istragu i burne rasprave u javnosti. Tetka je pokrenula i samog Vulina, koji je 22 ili 23 puta putovao u Kanadu, jednom mesečno, i svaki put donosio po 9.000 evra u Srbiju. Za sve to vreme tetka nijednom nije došla u Srbiju, nije se ni mrdnula s mesta, što je očigledan dokaz da je upravo ona nepokretni pokretač.

Drugi je dokaz o prvom uzroku koji nedvosmisleno ukazuje da tetka postoji, jer da nje nema, ne bi bilo ni Vulinovog stana, ni – što reče pesnik – “neba u njihovom malom stanu od sto kvadrata”. Tetka je prvi uzrok kupovine stana, jer bez novca koji je pozajmila Vulinu stan ne bi ni bio kupljen. “Kad u sistemu uzroka ne bi postojao prvi član (tetka), ne bi bilo ni poslednjeg (stan)”, izričit je Akvinac.

Savršeno dobar, ili savršeno naivan

Treći je dokaz o nužnom biću koji polazi od činjenice da neke stvari i pojave nastaju i propadaju, a to pokazuje da oni mogu i da postoje i da ne postoje, da su kontingentni, a ne nužni, i zato mora postojati jedno nužno biće kao razlog njihovog nastanka. To nužno biće je upravo tetka, jer je ona razlog nastanka Vulinovog vlasništva nad stanom. Da bi Vulinovi uopšte pazarili svoju rezidenciju, bilo je nužno postojanje bogate tetke. Da tetka ne postoji, ne bi bilo nikakvog razloga da bračni par Vulin kupi nekretninu, odnosno nedostajalo bi im oko 200.000 razloga za zaključenje kupoprodajnog ugovora.

Četvrti je dokaz o stepenovanju savršenstva, koji kaže da su bića i stvari “više ili manje dobra, istinita, plemenita”, pa zato mora postojati biće koje ovaploćuje najviši zamislivi stepen savršenstva. To biće je nesumnjivo Vulinova tetka, jer ako neko nepouzdanoj osobi, poput srpskog ministra odbrane, koji slaže čim zine, pozajmi 200.000 evra, taj mora da poseduje najviši mogući stepen savršenstva, to jest mora da bude ili savršeno dobar, ili savršeno naivan. Mada zli jezici tvrde da je u pitanju savršena glupost.

Peti je teleološki dokaz koji kaže da čak i u neorganskoj prirodi opažamo delatnosti koje su usmerene prema nekom cilju, što znači da “postoji neko umno biće koje sva bića prirodnog sveta usmerava prema određenoj svrsi”. To umno biće je upravo Vulinova tetka, koja je stan na Zvezdari upravila u smeru svojih rođaka, posluživši se sumom od 200.000 evra kao daljinskim upravljačem. Tako je nekretnina ispunila svoju svrhu – da se u njoj baškari ministar odbrane. To znači da poretkom kosmosa vlada svrhovita harmonija, iza koje se krije um mudrog uređivača. Svemir u kojem Vulin ne bi mogao da kupi stan, nakon svih žrtava koje je podneo od rane mladosti, gušeći u sebi savest, moral i glas razuma – nipošto ne bi mogao da se nazove harmoničnim.

Stanje samoskrivljene nezrelosti

Ako se, posle naučnih dokaza velikih tetkologa, nađe još neko ko ne veruje u postojanje Vulinove tetke, takvome ni Bog ne može pomoći. Nije uzalud tetkolog Blaženi Avgustin rekao da je ateizam “ludilo malobrojnih”, misleći upravo na one koji ne veruju u tetku. Doduše, izvesni Imanuel Kant, besramni jeretik i zakleti antitetkolog, podvrgao je razornoj kritici dokaze o postojanju Vulinove tetke da od njih ne ostane ni kamen na kamenu. Međutim, dotični je imao, blago rečeno, čudne ideje i o nekim drugim temama.

Na primer, neumorno je pledirao za prosvećenost, koju je definisao kao “izlazak čovekov iz stanja samoskrivljene nezrelosti”, dočim je nezrelost za njega “nemoć da se svoj razum upotrebljava bez vođstva nekog drugog”. Zalagao se, pre svega, za ljudsku slobodu i jednakost, za pravnu državu i vladavinu zakona, a formulisao je i koncept večnog mira, tako tuđ našem čoveku koji se grčevito drži svoje varijante kategoričkog imperativa – “Ćeraćemo se još!”

Da smo takve slušali, danas ne bismo ni znali da postoje Aleksandar Vulin i njemu slični, a kamoli morali da ga gledamo u ministarskoj fotelji i da slušamo njegove lažipriče o tetki, stanu, pozajmici i iznošenju para iz Kanade u dvadeset dve-tri rate. Ovako nam ostaje da tavorimo u devastiranom svetu, kojim vladaju raznorazni vulini i da se bavimo primenjenom tetkologijom. Kad se uporno držimo okova nezrelosti, odbijajući svaku mogućnost prosvećenosti, odričući se najvećih darova prirode – uma i slobode volje, onda za bolje i nismo.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera