Srđan Gojković Gile: ‘Igra R'n'R cela Jugoslavija’ su mnogi zloupotrijebili

Piše: Bojana Belčević

Retko ko se može pohvaliti kontinuitetom od tri i po decenije stvaralaštva u muzičkoj industriji. Srđan Gojković Gile, frontmen beogradskog sastava „Električni orgazam“ jedan je od tih srećnika.

Iako je 1980. godine osnovao „Elekrični orgazam“ sa jedinim ciljem da nastupi kao predgrupa na koncertu svog tadašnjeg benda „Hipnotisano pile“, ispostavilo se da je „Pile“ zapravo bilo kratkog daha.

Pesme koje su nastale sa idejom da budu jednom izvedene, poput „Zlatnog papagaja“, „Neba“i „Krokodili dolaze“, postale su legendarne. Gile je u međuvremenu komponovao i filmsku muziku, sarađivao sa Vladom Divljanom na albumima rok muzike za decu, a bio je i među beogradskim muzičarima koji su početkom 90-ih digli glas protiv rata i nasilne mobilizacije i koji su kružeći Beogradom u otvorenom kamionu pevali: „Mir, brate, mir“.

Da li je bilo trenuta kada ste dolazili do tačke zasićenja, da ne vidite više nešto što bi vas pokretalo da nastavite, da nemate šta da kažete ili da vam izgleda da publika gubi interesovanje za to što svirate?

– U januaru ove godine bend je napunio 36 godina. To je dosta dugačka karijera za jedan bend i bilo je svega i svačega. I toga da je bend prolazio kroz krizne periode i bio na granici raspada i toga da je publika gubila interesovanje. Na primer, posle albuma „Kako bubanj kaže“1984. Ljuba je napustio bend, Čavke završio u zatvoru, a u grupi smo ostali samo Grof – basista i ja, to je bila jedna od prekretnica. Ili 1988. posle turneje za album „Letim, sanjam, dišem“, koji je bio naš najprodavaniji album, kad smo svirali po velikim stadionima i halama. To je bio trenutak velikog prezasićenja tom situacijom, svi su bili na totalnom ego tripu i situacija se razrešila tako sto sam ja predložio da se rad benda zamrzne na neko vreme. Čavke je otišao u Australiju i bend nije radio do njegovog povratka 1991. Ali to su sve samo neke prolazne faze i posle svih ovih godina iskustvo nas je naučilo da je to sve normalno i prolazno.

U jednom intervjuu ste rekli da je bubnjar Goran Čavajda Čavke – spiritus movens benda. Kako ste prevazišli njegov odlazak u emotivnom ali i stvaralačkom smislu?

– Čavke je bio nešto kao dobri duh benda, pre bih rekao da sam ja u ulozi spiritus movensa benda. Čavke nije komponovao muziku, niti radio tekstove u „Električnom orgazmu“, osim u nekoliko slučajeva. Njegova najvažnija uloga je bila da diže atmosferu unutar samog benda i da bude kohezivni faktor. Teško je bilo izgubiti tu njegovu pozitivnu energiju i veseli duh, ali život često donosi takve situacije, da se sa nekim ljudima sastaješ, a sa nekima rastaješ. Sve je to sastavni deo života i ja to posmatram kao nešto što je neminovno i prirodno.

Neke od prvih pesama benda bile su poprilično subverzivne. Koliko se „Električni orgazam“ promenio?

– Ima li na ovom svetu ičega što se ne menja? Ja bi rekao da nema. Tako smo se i mi menjali kako smo odrastali i starili, pa se samim tim i „Električni orgazam“ menjao, jer njega čine ljudi koji su u njemu. U isto vreme menjao se i grad u kome živimo, zemlja u kojoj živimo, publika i tako dalje. Svakako da se može govoriti o različitim periodima i fazama u našoj karijeri.

Pesma „Igra R'n'R cela Jugoslavija“ kao da je doživela renesansu nakon raspada države. Kako gledate na taj period kada je ta pesma bila preterano upotrebljavana i zloupotrebljavana, korišćena na političkim skupovima? Da li je danas svirate na koncertima?

– Da, sviramo je. To je jedna od naših poznatijih pesama i mi volimo da je sviramo. Istina je da su se stvari oko te pesme otele kontroli početkom devedesetih godina i da su je mnogi zloupotrebljavali stavljajući je u kontekst koji nije adekvatan onom u kom je pesma nastala. To je takođe bio period bezakonja i totalnog nepoštovanja autorskih prava, tako da sam ja kao autor te pesme mogao samo nemo da posmatram šta se radi sa njom, bez ikakve mogućnosti da to zabranim ili utičem na to.

Početkom 90-ih ste kao i veliki broj muzičara otišli na kratko u London. Rekli ste da vam je drago i što ste otišli i što ste se vratili, jer da niste imali to iskustvo uvek biste se pitali šta bi bilo da ste otišli. Da li i dalje tako mislite? Da li je kontiuitet od 35 godina bavljenja muzikom u Srbiji vredeo u poređenju sa drugačijim izborima?

– Apsolutno. Mislim da sam napravio dobar izbor što nisam ostao u Londonu i što sam se vratio u Beograd i nastavio da se bavim muzikom. Zahvaljujući toj odluci imao sam kontinuitet koji se nikad nije prekinuo, od kad sam počeo profesionalno da se bavim muzikom. Naravno to je imalo svoju cenu, ali i ostanak u Londonu bi takođe imao svoju cenu. Ja sam procenio da je ovo bolji izbor i vratio sam se u Beograd. Najvažnije mi je bilo da muzika bude moja centralna aktivnost, a to bi u Londonu bilo gotovo nemoguće.

Prvi naredni projekat je sada već čuveni antiratni projekat „Rimtutituki – Slušaj vamo“ u kome ste 1992. učestvovali Milanom Mladenovićem, Zoranom Kostićem Canetom i drugim članovima „Električnog orgazma“ i „Partibrejkersa“. Kako se uopšte rodila ideja za „Rimtutituki“?

– Bend je nastao na predlog Caneta i Čavketa, a posle skupa u SKC-u povodom potpisivanja peticije protiv nasilne mobilizacije i slanja u rat u Hrvatskoj. Meni je pre svega značilo da iznesem neki svoj lični stav o ludilu i ratu koji se zahuktavao. Mislim da je i publici koja je bila na ulicama, kad smo svirali na kamionu, bilo značajno da se nađe na tom mestu, okružena istomišljenicima. Mislim da je ljudima bilo važno da vide da nisu sami i da ima još ljudi koji misle i osećaju slično kao i oni.

Da li je bilo zvanične ili nezvanične reakcije režima?

– Zvanična reakcija režima je bila da to ignoriše, u svakom smislu, kao da se to nije ni dogodilo.

Kako danas vidite atmosferu u društvu? Čini se da su se tada građanske akcije pokretale spontanije, da je bilo više entuzijazma, ima li danas te vrste entuzijazma među ljudima?

– Hmm, drugo je vreme bilo tad. Meni je zaista čudna ta potreba ljudi da upoređuju sadašnjost sa prošlošću i da se pitaju zašto sad nije kao što je bilo pre? Pa zato što se sve menja, sve vreme, to je jedan od osnovnih zakona prirode. Sa promenama svako treba da krene prvo od sebe, to je jedini ispravan put. Ako želimo da promenimo društvo na bolje, ajde da prvo promenimo sebe na bolje. Pa neka svako krene odatle, za početak.

Šta mislite o direktnom političkom angažmanu javnih ličnosti? Može li se umetnik na taj način angažovati i ostati svoj?

– Moje trenutno razmišljanje, posmatrajući razne umetnike koji su se u prošlosti angažovali na taj način je da ni oni, a ni političke opcije koje su podržavali, nisu baš imali puno koristi od toga, pre će biti suprotno. Naravno, ako gledamo na duže staze.

Da li ste Vi imali ponuda da date svoju podršku nekoj političkoj opciji?

– Nisam imao ponuda u zadnje vreme, a u ovom trenutku ne bih nikom ni pružio takvu vrstu podrške. Ranije sam takve ponude uglavnom odbijao. Jedini put kad sam neku partiju zvanično podržao bilo je na izborima koje je Demokratska stranka izgubila, kad su Naprednjaci došli na vlast. Tad sam podržao LDP.

A hoćete li sada glasati?

– Hoću, samo još da se odlučim za koga. To će biti teška odluka, takva je trenutna situacija.

Pretpostavljam da na koncertima danas srećete neku novu, mladu publiku. Imate li uvida u to kakav je taj mladi svet danas?

– Pa na izvestan način drugačiji od moje generacije, ali ima i sličnosti. To su jednostavno ljudi koji su odrastali u drugačijem svetu od nas i normalno je da su odrasli pod različitim uticajima. Sve je to normalno, to da postoje te generacijske razlike, toga ima od kad je sveta i veka. Ništa se ja ne uzbuđujem oko toga, niti mislim da smo mi bili bolji ili gori od novih generacija.

Krajem godine izbacili ste novi singl „Bio sam loš“. Šta sada pripremate?

– Na proleće planiramo drugi singl sa novog albuma. Ideja nam je da prvo predstavimo 3 – 4 singla pre nego što objavimo ceo album. Moguće je da se na proleće pojavi živi album sa koncerta u Domu omladine, povodom 35 godina benda, koji je bio u decembru 2015. Ali to neće biti ceo koncert, već samo jedan deo. Naime, ideja je da on bude objavljen samo kao VINYL-na ploca, neće biti CD verzije.  A pošto na jednu ploču može da stane oko 40 minuta muzike, onda ćemo napraviti neki izbor.

Izvor: Al Jazeera