Strane diplomate i stručnjaci podijeljeni po pitanju razgraničenja Srbije i Kosova

Sve dok nema normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, nerešeno kosovsko pitanje će ograničavati potencijale obe strane i stabilnost u regionu, ocenio je bivši švedski premijer Carl Bildt i istakao da se “zato ideja o novoj podeli teritorije ponovo pojavila”.

“Diskretno, srpski i albanski politički lideri istražuju mogućnost da pomire svoje razlike razmenom teritorija”, naveo je on u tekstu za Washington post, dodajući da ta ideja nije nova i da cirkuliše već godinama u Beogradu, ali da je nedavno privukla pažnju i vodećih albanskih krugova.

“Tu može postojati više verzija. Kosovo bi moglo da ustupi područje severno od Ibra, naseljeno uglavnom Srbima, i stekne diplomatske pluseve, a moguće i dobije dominantno albanskim stanovništvom naseljene lokacije na jugu Srbije. Srpski predsednik Aleksandar Vučić je razmišljao u tom pravcu, a i albanski premijer Edi Rama deluje prijemčiv, kako mi je rekao tokom razgovora”, kaže Bildt.

On, međutim, smatra da, iako se diskurs polako kreće ka novim podelama u regionu, to je “recept za geopolitičku nestabilnost”, pošto je Balkan “ionako suviše balkanizovan”.

Prema njegovim rečima, podela Kosova bi ponovo otvorila debatu o budućnosti Bosne, a tu je i još teže i opasnije pitanje Makedonije, u kojoj Albanci čine značajan deo stanovništva.

Bildt: Razmjena teritorija je opasan pristup

Bildt kaže da ima i onih u Briselu i Vašingtonu koji bi mogli reći da, ako se lideri u regionu slože oko razmene teritorija izmedu Srbije i Kosova, zašto bismo mi imali neke primedbe.

On, međutim, ocenjuje da je takav pristup može izazvati nevolje u budućnosti.

“Nesumnjivo, kompromis se mora naći između Beograda i Prištine, kako bi se unapredile evropske i atlantske integracije obe zemlje. To može da uključi i veći stepen decentralizacije za srpske delove Kosova, i može značiti prijem Kosova u UN”, naveo je on.

Prema njegovim rečima, to je opasno, a Vašington i Brisel moraju da osveste pred tim rizicima.

“Postepena integracija Srbije i Albanije u EU i NATO, sve na bazi postojećih granica i ograničenja, jedini je put ka trajnoj stabilnosti u regionu. Igranje sa granicama i podele na Balkanu bilo je opasno ranih 1990-ih i ostalo je takvo i sada”, ocenjuje Bildt.

Prethodno je austrijski diplomata Wolfgang Petritsch, nekadašnji specijalni izaslanik EU za Kosovo i bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH, izjavio da bi trebalo pristati na menjanje granica kako bi se rešio kosovski problem.

U razgovoru za Blic, ovaj diplomata ne koristi ni termin podela ni razgraničenje, ali, kako kaže, to bi bila “administrativna kozmeticka korekcija”, te pojašnjava zašto se za takvo rešenje zalaže.

Prema njegovom objašnjenju, “kozmetička korekcija” kroz nekoliko sela neće imati negativan “domino efekat” na ostale države u regionu i zbog toga nema bojazni od prelivanja sukoba.

Petritsch: Presedan bi važio samo za Kosovo i Srbiju

Kako bi se eventualno sprečilo da i ostali krenu u prekrajanje granica, Petritsch predlaže da se pod pokroviteljstvom EU, UN i OEBS potpiše deklaracija kako “niko drugi, ni u Bosni, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Albaniji, ne bi dobio pravo da iznese slične dogovore”.

“Radilo bi se, ako uopšte dođe do toga, o manjim kozmetičkim korekcijama koje bi uticale na manji broj sela u okolini Bujanovca i Kosovske Mitrovice. To neće menjati etničku strukturu bilo koje države, te stoga neće biti mesta negativnim efektima. U pitanju je “novi realizam” Balkana…”navodi Petritsch .

“Čak i nakon manjih korekcija Kosovo bi, kao i Srbija, ostale multietničke države sa jednakim pravima i odgovornostima. Dugo sam se zalagao kao stvar principa za prihvatanje svih postojecih granica, i i dalje se zalažem. Ali, u retkim prilikama treba razmisliti dva puta”, kaže nekadašnji austrijski ambasador u Beogradu.

Petritsch kaže da je svestan da je u pitanju veoma osetljiv i nov pristup ali i da Balkan mora da ide napred, te podseća da je predsednik Aleksandar Vučić svoju politicku karijeru vezao za uspešan put Srbije u EU, kao i Hashim Thaci.

Zato kaže da treba podržati dogovor na liniji Thaci-Vučić.

“Bolno sam svestan, to je razočaranje za nas stare “balkanske kuke”. Ali hej, vremena se menjaju – napisao je prvobitno Petritsch kao odgovor na članak američkog političkog analitičara Danijela Servera, koji se usprotivio podeli navodeći da bi takav potez doveo do niza negativnih efekata.

Brisel i Vašington se ne protive

Američki stručnjak za Balkan Daniel Serwer upozorio je u tekstu na svom blogu da je “korekcija granica” izmedju Srbije i Kosova “loša ideja”.

“Predsednik Kosova (Hashim) Thaci je jasno stavio do znanja da namerava da razgovara o promeni granica Kosova sa predsednikom Srbije  (Aleksandrom) Vučićem. On negira etničku podelu Kosova i naziva je korekcijom granice, eufemizam koji treba da znači razmenu teritorije:

Verovatno je otvoren za razmenu nekih ili svih severnih opština na Kosovu sa većinom srpskog stanovništva za teritorije sa albanskom većinom na jugu Srbije. Sporazum bi, naravno, trebalo da obuhvati i međusobno diplomatsko priznanje pre razmene. Samo suverene države mogu razmenjivati teritoriju.

Ova ideja je bila široko rasprostranjena u poslednjih nekoliko nedelja, ali su Thacijeve primedbe prva jasna potvrda sa albanske strane. To se ne bi desilo bez američke i evropske saglasnosti. Brisel i Vašington su očigledno odlučili da je integracija severnih srpskih opština sa ostatkom Kosova suviše teška, pa su izgubili svoje prethodno oštro protivljenje.

“Korekcija granice, ili kako god vi to zovete, je loša ideja iz više razloga”, navodi Serwer.

“Većina Srba na Kosovu, kao i važniji srpski manastiri i druge verske lokacije nisu na severu. Oni koji su južno od reke Ibar će biti u opasnosti, kratkoročno i dugoročno, ako se razmene teritorije.

Serwer: Uvod u nove podele na Balkanu

Razmena će povećati podršku onim Albancima na Kosovu koji favorizuju uniju sa Albancima i za one u Makedoniji koji bi želeli da se pridruže takvoj Veliki Albaniji, što bi potencijalno destabiliziralo i Makedoniju.

Republika Srpska, 49 posto teritorije Bosne i Hercegovine koja je pod kontrolom Srba, želeće da sledi, proglasi nezavisnost i traži da se pridruži Srbiji. To će doprineti uporedivom potezu Hrvatske da se kantoni Bosne sa većinskim hrvatskim stanovništvom pridruže Hrvatskoj.

Rusi će ukazati na to ispravljanje granica kao presedan za ono što bi voleli da rade sa Južnom Osetijom i Abhazijom u Gruziji, Transnistrijom u Moldaviji i Donbasom, kao i sa Krimom u Ukrajini”, ocenjuje Serwer.

“Još uvek se nadam da će se teško postići dogovor o ovoj lošoj ideji. Srbija ima dobre bezbednosne razloge da ne odustaje od teritorije na jugu Srbije koja leži u blizini njenog glavnog puta do mora. Srpska pravoslavna crkva će biti veliki gubitnik ako se nastavi ova “korekcija”. Kosovo ima dobar razlog da ne učestvuje u nizu zahteva za korekcije međunarodnih granica koje verovatno neće biti mirne. Ni aktuelni političari iz Prištine neće uspeti u okruženju u kojem stanovnicima Kosova predviđaju okončanje državnosti spajanjem sa Albanijom. Samoopredeljenje,  pokret koji se zalagao za mogućnost pridruživanja Albaniji, biće veliki pobednik”, smatra američki analitičar.

“Demokratsko Kosovo i demokratska Srbija trebalo bi da budu u stanju da ostvare zaštitu svojih manjinskih naroda bez ove opasne razmene teritorije i stanovništva. Naravno to je upravo problem: nijedno društvo nije konsolidovalo demokratiju, a oba vode etnički nacionalisti koji i dalje nemaju adekvatno poštovanje prema manjinama. Ne bi trebalo da bude veliko iznenađenje da je etnička nacionalistička administracija u SAD i EU u kojoj je etnički nacionalizam stekao puno tlo i oslabio posvećenosti demokratiji i vladavini prava, ali to nije dobrodošao razvoj. Ovo je loša ideja čije vreme ne bi trebalo da dođe” , zaključio je Server.

Izvor: Agencije