Talasima poskupljenja nema kraja u Srbiji
Talasima poskupljenja u Srbiji – nema kraja. Od ponedjeljka prvog oktobra, za pokrivanje elementarnih troškova poput hrane i komunalija biće potrebno izdvojiti više od 60 posto mjesečnih primanja.
Poskupljuje gotovo sve – od osnovnih životnih namirnica do goriva. Što naročito zabrinjava taksiste, koji dijele sudbinu običnih građana.
Ako iko poznaje neki grad i osjeća svaku promjenu njegovog pulsa, to su taksisti. Mahir el Masri, koji u Beogradu taksira skoro 10 godina, nije izuzetak. Od kolega ga izdvaja samo činjenica da je jedini stranac-taksista u gradu. I to iz pojasa Gaze u Palestini
Prehraniti porodicu
„Došao sam kao student u Beograd i normalno, pre svega, morao sam da učim jezik i upisao sam stomatološki fakultet. Posle toga, u toku studiranja, došla je kod nas Intifada. Situacija 90-ih i ovde bila jako, jako teška, pare počele da stižu sporije nego što je trebalo, u jednom momentu nikako i normalno, odlučio sam da moram nešto da radim“, kaže Mahir el Masry, taksista.
Devedesetih, u Srbiji pod sankcijama, Mahirovi pokušaji da razvije privatan biznis nisu urodili plodom. A trebalo je prehraniti porodicu, obezbijediti trojici sinova sve što im je potrebno.
Počeo je da taksira. Što nije lako. Posebno u vrijeme krize, kada za veliki broj njegovih sugrađana, vožnja taksijem predstavlja čist luksuz.
Strahuje da će biti još gore od prvog oktobra, kada u Srbiji poskupljuje gotovo sve – od hljeba i ulja, sredstava za ličnu i kućnu higijenu do cigareta, grijanja i goriva.
„Kućni budžet je momentalno jako teško krpiti. Deca veća, zahtevi su veći, škola, fakultet, hraniti, obući, to treba biti umetnik da bi danas mogao sve da izvedeš na pravom putu“, veli el Masry.
Što praznija potrošačka korpa, to duže čekanje na taksi-stanici. A prognoze ekonomista nisu optimistične.
„Prema zvaničnim podacima, prosečna plata u Srbiji u avgustu je iznosila oko 365 evra, dok je za minimalnu potrošačku korpu koja sadrži samo ono najnužnije, još u julu trebalo izdvojiti oko 270 evra“, javila je iz Beograda reporterka. Al Jazeere Anne Marie Ćurčić.
Dostići prosjek da bi se obezbijedio minimum, za taksi volanom nije lako.
Naiđu mušterije
„Nekad, što sam radio po 6 i 8 sati, danas radim od od 10 do 12 sati meni. Meni gine da radim svaki dan, ne znajući za subotu, ne znajući za nedelju“, ističeal Masry.
O povratku u rodnu Palestinu, Mahir ne razmišlja. Ma koliko životni troškovi u Srbiji rasli, sam život je, kaže, ipak bezbjedniji. To je jedino važno.
A, mušterije, kako kaže, biće ih manje, ali će ipak naići i preživjeće se nekako.
Izvor: Al Jazeera