Trump: FBI bio potpuno politički pristrasan
Predsednik SAD Donald Tramp odbacio je danas nalaze američkog Ministarstva pravde o bivšem direktoru Federalnog istražnog biroa (FBI) Džejmsu Komiju i tvrdi da je Biro u njegovo vreme bio pristrasan “na najvišem nivou” i da je “kovao zaveru protiv njegovog izbora za predsednika”.
Ministarstvo je u juče objavljenom izveštaju navelo da je Komi “drastično odstupao od propisanih normi” Biroa i Ministarstva tokom vođenja istrage spornih mejlova bivše državne sekretarke i predsedničke kandidatkinje demokrata Hilari Klinton, ali i da nema dokaza da je politička pristrasnost uticala na tu istragu.
U jednom od prvih tvitova po objavljivanju izveštaja glavnog inspektora Ministarstva Majkla Horovica, Tramp je naveo da će Komi “sada i zvanično ostati upamćen kao najgori lider u istoriji” te službe.
“Izveštaj glavnog inspektora je potpuna katastrofa za Komija, njegove miljenike i, nažalost, za FBI. Komi će sada i zvanično ostati upamćen kao najgori lider u istoriji FBI. Učinio sam veliku uslugu građanima kad sam ga smenio. Dobri instinkti”, naveo je Tramp na Tviteru.
Predsednik SAD je u maju 2017. godine smenio s mesta direktora FBI Komija koji je prethodno odbio Trampov zahtev da obustavi istragu o mešanju Rusije u američke predsedničke izbore 2016. godine i o eventualnoj povezanosti Trampovog izbornog štaba s Moskvom.
U dokumentu na 500 strana koji je sastavio glavni inspektor Ministarstva pravde Majkl Horovic pominje se i razmena poruka između dvoje zvaničnika FBI koji su kasnije bili deo istrage specijalnog savetnika Roberta Mulera o mešanju Rusije u izborni proces, čije je vođenje Muler u međuvremenu preuzeo.
Piter Strzok, glavni istražitelj u Mulerovoj istrazi započetoj prošle godine, bio je u vezi s advokaticom FBI Lizom Pejdž koja je kratko takođe bila deo Mulerovog istražnog tima. Kada je Pejdž 2016. godine pitala u poruci Strzoka da li će Tramp pobediti na izborima, on joj je odgovorio: “Ne. Neće. Sprečićemo to.”
U izveštaju se taj Strzokov odgovor ocenjuje “ne samo kao indikacija pristrasnog stava”, već se navodi da “podrazumeva spremnost da se preduzme zvanična akcija u cilju uticanja na izglede predsedničkog kandidata (Trampa) na izborima”.
Horovic je rekao da su te poruke ukaljale reputaciju FBI i “bacile senku” na istragu, ali je isključio mogućnost da su bilo čiji politički stavovi uticali na Komija ili na Ministarstvo pravde SAD.
Tramp je danas na Tviteru komentarisao i te navode iz izveštaja.
“Agent FBI Piter Strzok, koji je vodio istrage o Klinton i o Rusiji, pisao je svojoj ljubavnici Lizi Pejdž da će oni sprečiti da kandidat Tramp postane predsednik. Ne može niže od toga”, naveo je Tramp u drugom tvitu.
Posle objave tvitova, Tramp je danas gostovao na televiziji Foks njuz, gde je ocenio da je “konačni rezultat” izveštaja Horovica “pogrešan, jer je bilo potpune političke pristrasnosti”.
“Komi je bio glavni vođa te rupe, te jazbine lopova. Bila je to lopovska jazbina”, rekao je Tramp.
Trampove pristalice smatraju da su otkrića navedena u izveštaju dokaz političke pristrasnosti FBI na najvišim nivoima koja je potom uticala i na istragu mešanja Rusije u američke izbore, koju je prvobitno vodio FBI, a sada je vodi Muler. Muler istražuje i da li je Tramp lično pokušao da opstruiše tu istragu otpuštanjem Komija.
Predsednik SAD je danas ponovio da je i Mulerova istraga “potpuno diskreditovana”.
U izveštaju Ministarstva pravde navodi se i da je Komi koristio svoj privatni mejl za slanje poruka u vezi s njegovim poslom u FBI, kao i da je to radio i dok je protiv Hilari Klinton vodio istragu zbog istog dela. Komi je tada ocenio da je Klinton bila “krajnje nepažljiva”.
Protiv Klinton je FBI poveo istragu jer je kao državna sekretarka koristila mejl s privatnog servera za slanje poverljivih poruka u vezi s njenim tadašnjijm poslom šefice američke diplomatije.
Ona je Komija okrivila za poraz na predsedničkim izborima 2016. godine od kandidata republikanaca, sada predsednika SAD Donalda Trampa, pošto je tadašnji direktor FBI manje od dve nedelje pred izbore saopštio da je ponovo pokrenuo istragu o njenim mejlovima.
Njene pristalice veruju da Komijevi potezi nisu naškodili Trampu, već da su zapravo znatno umanjili šanse Klinton da postane predsednica 2016. godine.
Horovic je u izveštaju kritikovao tu Komijevu odluku da nedelju dana pred izbore javno saopšti da je ponovo pokrenuo istragu o mejlovima Hilari Klinton i odbacio Komijev argument da je to učinio u interesu transparentnosti.
Kada su ga istražitelji upitali za korišćenje svog privatnog mejla za posao, Komi je rekao da je “imao osećaj da je to u redu”.
Dodao je da je preko svog mejla slao samo informacije koje ne spadaju u poverljive i koje bi svakako kasnije postale javne, kao što su govori i izjave.
Izvor: Agencije