Trumpova izlazna strategija na Bliskom istoku

Piše: Boško Jakšić

Za razliku od oduševljenja s kojim je pre osam godina dočekan Barack Obama, Bliski istok je na izbor Donalda Trumpa reagovao pomešanim osećanjima koja idu od iznenađujućeg stepena ravnodušnosti, koje počiva na uverenju da novi predsednik nema iskustvo, preko odbojnosti koja proističe iz ubeđenja da je neprijateljski nastrojen prema muslimanima do straha da njegovo dezangažovanje znači predaju regiona Vladimiru Putinu.

Za razliku od Hillary Clinton, čije su spoljnopolitičke pozicije bile poznate, Trumpove kontradikorne izjave i nedostatak jasne politike doprinele su apatičnoj neizvesnosti. Bliski istok nije usamljen u uverenju da je Trump najnepredvidljiviji predsednik od kako je Amerika krajem 19. veka počela da izvozi svoju imperijalnu politiku.

Anti-islamska retorika

Arapi pritom pamte njegovu anti-islamsku retoriku tokom kampanje, pretnje da će muslimanima zabraniti ulaz u SAD, ili otvoreno neprijateljstvo prema sirijskim izbeglicama, pa se jedino teše da barem znaju na čemu su: Trump je jasan u svom neprijateljstvu, za razliku od Clintonove koja je “skriveni neprijatelj” Arapa.

Kakav bi mogao da bude Trumpov odgovor na dileme regiona u kome je nekada dominiralo jedno pitanje – izraelsko-palestinski konflikt – a danas je poprište najopasnijih sukoba po kome besne teško kontrolisane vatre: rat u Siriji, borba protiv Islamske države po Iraku i Siriji, ruska i turska vojna intervencija, terorizam, iransko-saudijsko zaoštravanje, rat u Jemenu, talasi izbeglica?

Dobra vest je da Trump nije zagovornik “humanitarnih” i drugih intervencija iz ideoloških razloga poput promena režima, izvoza demokratije i ljudskih prava. On se toliko koncentriše na američke nacionalne interese da je mnoge zaprepastio obrazlažući svoju tezu da i “loši momci”, kakvi su bili Saddam Hussein ili Muammar Gaddafi, mogli da budu korisni u borbi protiv terorizma.

To što je Trump dao do znanja da nema apetit za dublje vojno angažovanje na Bliskom istoku obradovalo je arapski svet zamoren serijalima vojnih intervencija, ali i sila koje žele da popune očekivani američki vakuum moći i pojačaju svoje uticaje po regionu: Rusiju, Tursku, Iran, irački šiite, vlast u Damasku, libanske Hezbollahe.

SIRIJA

Najveća promena američke politike na Bliskom istoku mogla bi da se tiče Sirije. Trump je jasno dao do znanja da mu ne pada na pamet da zbog Sirije započne Treći svetski rat i nagovestio da je spreman da sarađuje sa Vladimirom Putinom koga doživljava kao ozbiljnog partnera sa kojim će ispuniti svoje obećanje da hoće da u kratkom periodu da slomi Islamsku državu Iraka i Levanta.

To podrazumeva i promenu stava prema sirijskom predsedniku Basharu al-Assadu koga Trump, za razliku od mnogih arapskih saveznika SAD u regionu, doživljava kao “manje zlo”.

“Assad je loš, ali možda su ovi ljudi još gori”, kaže Trump za prozapadnu sirijsku opoziciju kojoj ne namerava da šalje novo oružje ili da im pomogne u uspostavljanju zona bezbednosti za njihovu zaštitu – jer bi mogle da dovede do direktnog konflikta sa Rusima.

To bi balanse sirijskog rata moglo dramatično da promeni: da bar za izvesno vreme Assada održi na vlasti, da ukloni mnoge njegove lokalne rivale, posebno one bliske džihadistima, i da vodi ka defintivnoj pobedi nad borcima kalifata. Bliski istok može da tumači Donalda Trumpa ovako ili onako, ali izgleda da će se sudbina Sirije umnogome određivati – u Kremlju.

IRAK

Za razliku od pojačane intervencije i stalnog prisustva američkih snaga u Iraku, za šta se zalagala Clintonova, Trump će verovatno dopustiti da Pentagon završi posao protiv Islamske države Iraka i Levanta u Mosulu i tu će se zaustaviti.

Iako je do sada u više navrata kritikovao američku strategiju borbe protiv ISIL-a, posebno u Iraku, teško da bi Trump u doglednoj budućnosti išta menjao, tim pre što operacije protiv islamista u Mosulu uspešno napreduju.

EGIPAT

Egipat, najmnogoljudnija zemlja arapskog sveta, nije se mnogo zanimao za izbore jer je opšte uverenje da je Trump neprijateljski raspoložen prema muslimanima i da se od njega ništa ne može očekivati. Što ne znači da Trumpovo pragmatsko vaganje “koristi” od autokrata ne raduje Abdul Fattaha al-Sissija kome je Trump u septembru obećao “lojalno prijateljstvo” uzdržavajući se od bilo kakvih pridika o ljudskim pravima.

IZRAEL/PALESTINCI

Pridržavajući se oprobanih standarda, Trump je tokom kampanje isticao retko snažnu podršku Izraelu i uspeo da republikancima privuče nezabeleženo značajnu podršku Jevreja u SAD i onih u Izraelu koji su tradicionalno opredeljeni sa demokrate. Premijer Benjamin Netanyahu se među prvima čestitkom zahvalio “istinskom prijetelju Države Izrael”.

Uprkos određenog opreza zbog Trumpovog protivljenja američkoj vojnoj pomoći Izraelu od 38 milijardi dolara tokom naredne decenije – zbog čega je sporazum potpisan u septembru – izraelski desničari na vlasti veruju da će Trump, za razliku od Obame, biti starteški partner na koga će moći da se oslone. Pre svega očekuju da neće tražiti da čine ustupke Palestincima.

Trump je izbegavao da pominje stvaranje palestinske države, najavio da se neće suprotstavljati širenju jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i tokom kampanje obećao da će SAD priznati Jerusalim kao “nedeljivu prestonicu” Izraela.

To bi nesumnjivo naljutilo Palestince koji žele da Istočni Jerusalim bude glavni grad njihove buduće države, pa je i palestinski predsednik Mahmoud Abbas požurio da čestita Trumpu uz nadu da će tokom njegovog mandata biti ostvaren “pravedan mir”.

Koliko će to uopšte biti izvodljivo? Čak 70 odsto Palestinaca je uoči američkih izbora procenilo da se u stavu Washingtona prema izraelsko-palestinskom konfliktu ništa bitno neće promeniti ko god da se useli u Belu kuću, mada ima i ocena da bi smanjivanje američkog angažmana na Bliskom istoku moglo da otvori veću ulogu EU i Rusije u konfliktu, od čega bi Ppalestinci mogli da imaju koristi.

Palestinski Hamas ostavlja prostor nadi da bi Trump mogao da preistpita američku politiku jednosmerne naklonosti Izraelu. Realne šanse da se to dogodi su minimalne, tim pre što je Trump nagovestio da rešavanje izraelsko-palestinskog konflikta po principu dve države neće biti njegov prioritet.

IRAN

Svet iranske politike je podeljen. Dok jedni Trampov izbor pozdravljaju kao potvrdu neminovnog ubrzanja pada američke globalne moći, drugi strahuju za budućnost iranskog nuklearnog sporazuma u trenutku kada su zapadne naftne kompanije konačno počele da potpisuju ugovore sa Iranom.

Trump je najavio da želi da poništi nuklearni dogovor sa Iranom iz 2015. Ono što je Barack Obama proglasio za najveće spoljnopolitičko dostignuće svoja dva mandata, Trump naziva “najgorim ikad ispregovaranim sporazumom”.

Konzervativcima koje predvodi vrhovni vođa Ali Khamenei to ne smeta jer su od starta sumnjali da je sporazum deo američke zavere da obezbede finansijsku kontrolu nad Islamskom Republikom. Iako je Trump u međuvremenu ublažio pretnju da će poništiti dogovor, tvrdo krilo hvali njegovu “čvrstinu”, spremnost da sarađuje sa Putinom i, posebno, kritike Saudijske Arabije.

Ono što je dobro za konzervativce, loše je za predsednika Hassana Rouhanija. On sa zebnjom može da čeka na Trumpovo “preispitivanje” nuklearnog sporazuma koje bi lako moglo da obeshrabri međunarodne naftaše i investitore.

Bivši predsednik Akbar Hashemi Rafsanjani Trumpa opisuje kao “opasnog čoveka” bez principa, ali reformistima u Teheranu jedino je preostalo da veruju da Trump neće moći da na međunarodnu zajednicu utiče onoliko koliko je mogao Obama, pa će zato u politici prema Iranu morati da traži konsenzus sa evropskim partnerima koji su im skloniji.

ZALIV

Za vladare naftom bogatog Zaliva Trumpova spremnost da ponovo zaoštri odnose sa Teheranom je dobra vest. Konzervativne monarhije doživljavaju ga kao jaku ličnost, priželjkuju da će kao “čovek čvrstine” biti spremna na dogovore sa autoritarnim partnerima po regionu, ali ne dopadaju im se Trumpovi islamofobni komentari i najave mogućnosti zatvaranja džamija po SAD tokom kampanje, zahtevi za polovinom kuvajtske nafte – što bi bila cena za oslobođenje od iračke okupacije 1991.

Saudijci američku zaštitu u značajnoj meri otplaćuju basnoslovnim kupovinama američkog  naoružanja, kao i Ujedinjeni Arapski Emirati – gde je Trump vlasnik luksuznog golf kluba u Dubaiu – ali ne vole da čuju kada novi predsednik ponavlja da američki saveznici u regionu, kao i članice NATO, treba da plate više za zaštitu koju dobijaju od SAD.

Dok oni očekuje da Amerika i dalje po svaku cenu brani njihove interese, Trump ne pokazuje spremnost da se ozbiljnije upliće u bliskoistočne ratobe, uključujući i rat u Jemenu koji sunitski Zaliv doživljava kao odsudnu barijeru prodoru šiitskog Irana.

Trumpov izolacionizam mogao bi da udalji Ameriku i izazove frustracije Zaliva. “Medeni mesec je završen i pre nego što je počeo”, komentariše jedan analitičar u Rijadu. Možda, ali Tramp će nesumnjivo nastaviti da štiti Zaliv. Po odgovarajuću cenu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera