Trumpova sabotaža sporazuma s Iranom
TEHERAN – Užareni odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Irana prete opasnostima koje region i svet mogu samo da slute. Ugrožen je nuklearni sporazum koji je Iran 2015. godine potpisao sa SAD, Rusijom, Kinom i tri evropske sile, dogovor od koga je svet očekivao smanjivanje bliskoistočnih tenzija, Amerika povratak na izazovno tržište, a Iran izlazak iz izolacije i dolazak stranih investitora.
Američki predsednik Donald Trump je rešen da, ukoliko ne dobije podršku zahtevu da se ponovo pregovara, koliko u septembru ili oktobru, SAD izvuče iz sporazuma koji je označen kao najveći spoljnopolitički uspeh njegovog prethodnika Baracka Obame. Predsedniku se žuri. Službama je naložio da po svaku cenu nađu dokaze da Iran krši bečki dogovor, dok paralelno optužuje Teheran za “maligne aktivnosti” po Bliskom istoku koje ugrožavaju američke interese u Siriji, Iraku, Jemenu i Libanu.
Teheran je neko vreme čekao, a onda prihvatio konfliktnu retoriku. Odlučni da pokažu čvrstinu – koja je tradicionalna odlika ovog naroda – iranski lideri uzvraćaju na “Trumpovu aroganciju”. Tvrde da Iran nastavlja da poštuje sporazum, odbijaju da ponovo pregovaraju i uveravaju da će se suprotstaviti novim američkim sankcijama izglasanim u Kongresu zbog razvoja iranskog raketnog programa.
Teheran se vraća nuklearnom programu?
Vrhovni vođa ajatolah Ali Khamenei, najviši autoritet vlasti, poručuje da želi da sačuva “široku interakciju” sa svetom i ističe da Iran neće odustati od raketa. “Iran nikada neće prihvatiti izolaciju”, niti se plaši “stranih intriga”, potvrđuje i predsednik Hassan Rouhani, koji je za svoju reformsku agendu otvaranja i pregovaranja dobio obazrivu podršku Vrhovnog vođe, glas 57 odsto birača na majskim izborima, ali i moćne protivnike unutar tvrdog krila.
Iranski Medžlis usvojio je zakon o “kažnjavanju SAD-a zbog terorističkih aktivnosti i avanturizma” i odobrio 260 miliona dolara za raketni program. Isto toliko namenjeno je za aktivnosti snaga Al-Quds, krila Islamske revolucionarne garde, koja ima vojnike po Iraku i Siriji. Trump bi da ovu uticajnu paravojnu formaciju koja kontroliše tokove novca i industriju nafte i gasa proglasi za terorističku organizaciju.
Potom je Rouhani, po preuzimanju drugog mandata, dao izjavu koja se sigurno dopala iranskim konzervativcima. Zapretio je da će se, ukoliko SAD nastavi sa “pretnjama i sankcijama”, Iran “za nekoliko sati” vratiti spornom nuklearnom programu, zbog koga je optuživan da ima ambiciju da napravi atomsku bombu – što je Teheran uvek demantovao.
Da li je to potvrda da Trump ne samo da pokušava da “zatruje” međunarodnu atmosferu, kako kaže šef iranske diplomatije Mohammad Javad Zarif, već i da narušava složene unutrašnje-političke odnose u zemlji kojom paralelno upravljaju vrhovni vođa, demokratski izabrani predsednik i parlament?
Ogorčeni Iranci
Da li je Rouhanijeva izjava prvi signal da američka politika konfrontacije primorava iranskog predsednika na ustupke uticajnim vrhovima konzervativne šiitske teokratije i Revolucionarne garde, koji takođe pokušavaju da sabotiraju sporazum protiveći se otvaranju prema Zapadu i “prodaji” Irana zapadnim investitorima? Trump menja odnose u Parlamentu, u kome reformisti drže oko 120 poslanika, “principalisti” – pod kojim su imenom poznati konzervativci – 110, a nezavisni – koji se pridružuju jednima ili drugima – između 60 i 80 mesta 290-članog Mejlisa.
Uprkos dinamici iranske unutrašnje politike, ograničene principima osnivača Islamske Republike ajatolaha Ruhollaha Khomeinija, Trump i neki zvaničnici oko njega imaju zakovanu sliku Irana i njegovog predsednika: “Rouhani je maska Khameneijevog militantnog fundamentalizma”. Obama je bio naivan kada ga je smatrao istinskim političkim reformatorom.
Obični Iranci su ogorčeni. Prepoznaju se dometi konfrontacije koja vraća u decenije posle Islamske revolucije 1979. godine. Uleme na molitvama petkom ponovo pominju “Veliku satanu”, što je definicija Amerike iz vremena ajatolaha Khomeinija. Na trgu Azadi grupe ljudi protestuju zbog Trumpove namere da Islamsku Republiku još jednom gurne u izolaciju. “Način na koji se Tramp odnosi prema Iranu je potpuna sramota”, kaže Ali Reza Dašti, trgovac u teheranskom bazaru. “Amerikanci nam ni do sada ništa nisu mogli. Neće ni sada.”
Pred teheranskim univerzitetom grupice studenata bučno debatuju. “Iran ne želi raskid nuklearnog sporazuma, ni konfrontaciju, ali će naći način da uzvrati Trumpu”, kaže 23-godišnji Zadeh, ne želeći ipak da stranom novinaru kaže puno ime.
Potraga za ‘alternativnim činjenicama’
Plan američkog predsednika je da, na osnovu evidencije za kojom traga, dokaže da Teheran krši odredbe sporazuma i da onda od drugih potpisnika dobije saglasnost za njegovu ozbiljnu reviziju. Šef Bele kuće pokrenuo je čitavu mašineriju kako bi prikupio dokaze da se Teheran ne pridržava slova bečkog dogovora. Potraga za “alternativnim činjenicama”, kako ih je nazvala Tumpova savetnica Kellyanne Conway, mnoge podseća na vremena kada je George W. Bush jurio oružje za masovno uništavanje koje je bilo fabrikovani povod invazije Iraka.
Washington zahteva da se zaoštri režim inspekcija ne samo iranskih nuklearnih postrojenja, već i vojnih instalacija za koje sumnja da su u sastavu raketnog programa. Odredbe sporazuma o inspekcijama vojnih instalacija podrazumevaju složen proces. Teheran može da predloži alternativne lokacije ili da odbaci zahtev za kontrolom. Posao zajedničke komisije zemalja potpisnica sporazuma iz Beča potom može da traje mesecima.
Zahtev je postavljen i pre nego što je krajem jula Iran lansirao raketu “simorgh”, u sklopu programa slanja satelita u kosmos, tvrdeći da projektil ne može da nosi nuklearne bojeve glave. “Simorgh” nije interkontinentalna raketa, ali eksperti tvrde da su tehnologije slične.
Raketni lanseri ne predstavljaju kršenje odredbi sporazuma. Prema rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 2231, koja je omogućila realizaciju dogovora, Iran se samo “poziva” – što je diplomatski ekvivalent sugestije – da se uzdrži od aktivnosti vezanih za “balističke rakete napravljene da mogu da nose nuklearno oružje”.
Američki Kongres je u dva maha prihvatio sertifikate Međunarodne agencije za atomsku energiju koji potvrđuju da Iran poštuje sporazum. Trump se nevoljno saglasio, na savet državnog sekretara Rexa Tillersona, iako nastavlja da sabotira dogovor koji je proglašen za najveće Obamino spoljno-političko dostignuće. Ovdašnji zvaničnici drže se stava da o sporazumu ne može ponovo da se pregovara. “Okvir saradnje Irana i IAEA ne može da se menja”, kaže portparol Ministsrstva inostranih poslova Bahram Qassemi.
Šef Bele kuće je, međutim, rešen da Ameriku povuče iz sporazuma pre nego što IAEA podnese novi izveštaj o svojim inspekcijama. Iran je dva puta tokom Trumpovog mandata – na svakih 90 dana – dobio sertifikat Kongresa, a predsednik bi da spreči da se situacija ponovi sredinom oktobra, kada je novi rok. “Da je bilo do mene, smatrao bih da se ne pridržavaju još pre 180 dana”, rekao je Trump za Wall Street Journal.
“Dok iranski režim ne bude spreman da bude partner za mir, sve nacije od savesti moraju da rade zajednički na izolaciji Irana, uskrate im fondove za terorizam i mole se za dan kada će iranski narod imati pravednu vlast, kakvu zaslužuje”, pokušao je Trumup da okupi saveznike tokom posete Saudijskoj Arabiji u maju.
Trump bez podrške svijeta
Ovde vlada uverenje da Trump neće dobiti saglasnost ni na Kapitol Hillu, ni podršku drugih potpisnica sporazuma. “Sjedinjene Američke Države pokušavaju da se povuku iz nuklearnog sporazuma na račun Irana, ali Iran neće Trumpu dati tu priliku”, kaže sekretar Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti Ali Shamkhani.
Trumpovi najbliži saradnici – državni sekretar Tillerson, sekretar za odbranu Jim Mattis i savetnik za nacionalnu bezbednost H. R. McMaster – više su za održavanje status quo, barem do nove inspekcije u Iranu. Tillerson je čak javno rekao da se sa predsednikom “razilazi” na ovu temu. Trump je neuspešno lobirao i na samitu G20 u Hamburgu. Drugi potpisnici – Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka – procenjuju da je on vođen isključivo političkim motivima. “Sve što administracija kaže liči na transparentan i ciničan pokušaj konfrontacije sa Irancima”, smatra i Jeffrey Lewis, ekspert za neširenje nuklearnog naoružanja.
Rusija i Kina oštro su protiv bilo kakvih novih sankcija. Kremlj je upozorio da bi svaki pokušaj ponovnog otvaranja nuklearnog sporazuma – što i Teheran odbacuje – razbuktao tenzije po Bliskom istoku. Evropska unija, koja je već pogođena razaranjem Libije i sankcijama Rusiji, ne može sebi da dozvoli da bude odsečena od vitalnih snabdevanja energijom iz Irana. EU jasno je demonstrirala svoje raspoloženje kada je na nedavnu ceremoniju Rouhanijevog uvođenja u dužnost poslala Federicu Mogherini. Eksperti IAEA takođe ne pokazuju entuzijazma oko optuživanja Irana bez dokaza.
“Moćna politika, snažna ekonomija EU-a su od koristi Iranu”, kaže za Al Jazeeru Mohammad Taghi Roghani, direktor iranske agencije Irna. “Projekat iranofobije propada”, piše u uvodniku lista Sharg.
Dok Trump odgovornost prebacuje na iranski program razvoja balističkih raketa, propagandni rat pojačava se spekulacijama o neophodnosti promene režima u Teheranu. Bilo ja sasvim jasno da Trump ide na zaoštravanje i da su sve opcije na stolu kada je letos formirao posebno opdeljenje Centralne obaveštajne službe, na čijem je čelu ultra-agresivni Michael D'Andrea, poznatiji pod nadimkom “Princ tame”.
Trump pokušava da okupi podršku ideji “promeni režima” u Teheranu. Njegovi “emisari” Newt Gingrich i Rudy Giuliani o tome su letos govorili na godišnjoj konvenciji opozicionog Nacionalnog saveta otpora u Iranu u Parizu. Bivši američki ambasador u UN-u John Bolton čak je izjavio da vlasti u Teheranu neće dočekati 40. godišnjicu Islamske revolucije u februaru 2019. godine.
Obaranje režima Reaganovom taktikom
Za razliku od Obame, koji je 2013. godine, u govoru pred UN-om, izjavio da SAD “ne traži promenu režima”, Trumpovi jastrebovi pozivaju predsednika da preduzme korake za rušenje “militantno klerikalne” iranske vlasti kao jedini način da se zaustavi “opasno ponašanje” Teherana. Ratoborni savetnici predlažu predsedniku da prihvati taktiku Ronalda Reagana koju je koristio u Poljskoj obarajući komunizam: da se osloni na razne opozicione iranske grupe, etničke manjine, sindikate, studentske organizacije, disidente… “Politika Sjedinjenih Američkih Država trebalo bi da bude promena režima u Iranu”, kaže republikanski senator Tom Cotton.
Opcija “mirne tranzicije”, koju je prvi nagovestio sekretar Tillerson i zbog čega su Iranci oštro protestovali, mogla bi lako da bude prebačena na provokativnije metode destabilizacije iranskog režima. Sve bi podsećalo na udar kojim je CIA 1953. godine oborila Mohammeda Mossadegha i postavila na vlast šaha Rezu Pahlavija. Sasvim je sigurno da bi to dovelo do homogenizacije 81 miliona Iranaca. “Politika promene režima bila bi ogromna greška”, izjavio je za Politico Mike Morell, bivši zamenik direktora CIA-e. “Čak i diskusija o promeni režima nanosi štetu.” “Američki zvaničnici trebalo bi da više brinu o spasavanju sosptvenog režima, nego o promenama iranskog”, uzvraća šef iranske diplomatije Javad Zarif.
Američki potpredsednik Mike Pence upozorava Iran da “ne testira Trumpovu odlučnost”, Teheran odgovara da je spreman na svaki izazov. “Mi smo spremni za sve opcije”, kaže za Al Jazeeru Ali Reza Rahimi, član parlamentarnog komiteta za spoljnu politiku i bezbednost, “ali Trump neće uspeti”.
Serija incidenata između brodova paravojne Revolucionarne garde i američke ratne mornarice u vodama Persijskog zaliva i tesnaca Hormuz se u međuvremenu nastavlja. Nedavno je, tvrde Amerikanci, iranski dron Qom-1 prišao na “nebezbednu blizinu” nosaču aviona “Nimitz”. Analitičari, međutim, isključuju vojnu eskalaciju i repliku invazije Iraka 2003. godine. “Bilo bi to jednostavno previše”, smatra penzionisani američki general Paul Eaton, koji je učestvovao u iračkim operacijama. “Iranska vojska bila bi mnogo ozbiljniji protivnik od armije Sadamma Husseina ili Bashara al-Assada.”
Da li se ispisuje scenario za rat?
Utihnuo je i izraelski premijer, koji je bio zagovornik bombardovanja Irana i ogorčeni protivnik nuklearnog sporazuma, zbog čega se oštro sukobljavao sa Obamom. Uprkos optužbi Irana za sajber-napade, izgleda da je Banjamin Netanyahu shvatio da je bolje imati dogovor, jer bez njega posledice mogu da budu nesagledive. “Vojna alternativa nije alternativa”, kaže Amram Mitzna, penzionisani izraelski general i liberalni političar.
Trump za svoju militarističku politiku najveću podršku dobija u Saudijskoj Arabiji, čiji kralj Salman, a posebno novi 31-godišnji prestolonaslednik Mohammed bin Salman, neprekidno optužuju Teheran za izvoz revolucije i terorizma i destabilizaciju regiona. Sukob dve regionale sile, koje predvode sunitsko i šiitsko krilo islama, već se proširio čitavim Bliskim istokom, a ovde su mnogi uvereni da upravo Trump, vođen osvetništvom prema Iranu, stoji i iza junske odluke Rijada da prekine diplomatske odnose sa Katarom i zavede blokadu pod optužbom da Doha sarađuje sa Iranom, palestinskim Hamasom, libanskim Hezbollahom i Izraelom.
To što su Iran i Katar sada obnovili diplomatske odnose samo potvrđuje koliko Trumpove pretnje preoblikuju Bliski istok rušeći stara i stvarajući nova savezništva. Uz ratove u Siriji i Jemenu, nesigurnost u Iraku i organizaciju Islamska država Irak i Levant, koja nijea slomljena, tenzija između zalivskih monarhija dodatno je zapalila odnose u regionu, ali američki predsednik ne odustaje od konfrontacije sa Iranom na raznim frontovima.
Ajatolasi stoički ne nameravaju da odstupe. Trump se igra vatrom. A možda je u pravu poznati kolumnista Fareed Zakaria, koji u The Washington Postu piše da je Trump pretio čitavog svog života – ne ostvarujući pretnje.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera