Tužiteljica Rumunije za AJB: Procesuirana korupcija od 400 miliona eura

Piše: Nataša Kovačev

Rumunska Vlada odbacila je spornu Uredbu 13, koja je bila namenjena dekriminalizaciji korupcije u slučajevima gde je nastala šteta manja od 44.000 evra. Međutim, i dalje postoji mogućnost da ona stupi na snagu. To će se desiti ukoliko Parlament ne usvoji drugu uredbu, Uredbu 14, upozorava glavna tužiteljka Nacionalnog antikorupcijskog direktorata Rumunije Laura Corduta Kovesi.

“Vlada je usvojila Uredbu broj 14 kako bi povukla svoju hitnu Uredbu 13. Problem je u tome što su dodata dva člana koja je prethodno Ustavni sud proglasio neustavnim. Tu, dakle, postoji određeni rizik. Ukoliko Parlament odbije Uredbu 14 i ako ona ne stupi na snagu, moguće je da će prethodna uredba stupiti na snagu i proizvesti posledice. Sve zavisi od odluke koju treba da donese Parlament”, ističe ona u razgovoru za Al Jazeeru Balkans.

• Koliko bi to uticalo na Vaš posao?

– Ukoliko Uredba 13 stupi na snagu, borba protiv korupcije biće ozbiljno ugrožena. Počeću sa statistikom. U ovom trenutku imamo preko 2.100 slučajeva koji se tiču zloupotrebe službenog položaja. Tu su, zatim, slučajevi koje smo prosledili sudovima – i oni bi bili pogođeni time. Govorimo o periodu od tri godine, tokom kojeg smo podigli optužnice protiv 1.170 osoba.

Tim krivičnim delima naneta je šteta veća od milijardu evra. Ovaj novac se ne bi mogao vratiti ukoliko te promene stupe na snagu. Bilo bi posledica i po buduće istrage, takođe. Pojedini slučajevi koji se tiču zloupotrebe službenog položaja ne bi mogli biti procesuirani. Na primer, ako je tim delom naneta šteta od oko 40.000 evra, ono se dekriminalizuje. U tom slučaju ne bismo mogli da istražujemo takve slučajeve.

U Rumuniji postoji princip da se uvek primenjuje blaže zakonodavstvo. Dakle, ukoliko Uredba 13 bude na snazi bar jedan minut, taj princip se primenjuje. Nije bitno da li će uredba biti povučena posle dva minuta, dva dana ili dva meseca, jer tokom tog jednog minuta dok je snazi na sve one koji su pod istragom ili pod optužnicom za dela koja ulaze u taj opseg ovaj princip se primenjuje.

• Možete li nam navesti primer jednog takvog slučaja?

– Da budem jasnija, direktor bolnice, na primer, koji na raspolaganju ima 500.000 evra za nabavku lekova, mogao bi podeliti tu sumu na manje iznose, ispod 40.000 evra, i onda potpisivati ugovore sa kim god želi, bez tendera, procedura i kupovati lekove po kojoj god ceni želi, jer ga više ne bismo mogli istraživati.

• Koliko je, prema Vašoj proceni i radnom iskustvu, korupcija prisutna u Rumuniji?

– Očigledno je da je fenomen korupcije generalno prisutan u Rumuniji. Ima ga u svim oblastima, u zdravstvu, obrazovanju, javnim delatnostima… Mi ne merimo nivo korupcije, ali imamo brojeve. Naše istrage u protekle tri godine pokazuju da smo svake godine procesuirali preko 1.200 prekršioca zbog korupcije na visokom nivou. Naravno da neko može reći da broj slučajeva raste i na osnovu toga može zaključiti da nivo korupcije raste, ali iz mog ugla, kao tužioca, mogu reći da nivo korupcije nije porastao, nego je porasla efikasnost naših istraga.

To znači da pronalazimo vise slučajeva korupcije i detaljnije ih istražujemo. Tokom 2015. godine, na primer, vrednost novca koji je dat kao mito u slučajevima korupcije bila je oko 400 miliona evra. I to samo u slučajevima koje smo procesuirali. Dakle, ne govorimo o korupciji ukupno, već o onoj koja je dokazana.

• Jeste li pokrenuli istragu o usvajanju sporne Uredbe 13?

– Nismo otvorili istragu o tome na koji način je Uredba 13 usvojena. Zaprimili smo žalbu fizičkog lica 25. januara. Ta osoba je poslala nepotpunu žalbu Direktoratu, koju smo zbog toga vratili. Nakon toga se ova osoba vratila i podnela novu žalbu, ovog puta poštujući sve zakonom propisane uslove. Tako je ovaj slučaj registrovan kod nas. Ne mogu komentarisati dalje, jer je istraga u toku.

• Šta očekujete da će se u Rumuniji dalje događati po ovom pitanju?

– Mi smo tužioci i na nama je da sprovodimo istrage. Istovremeno, moramo poštovati zakon koji je na snazi. Ne osporavamo pravo Vlade ili Parlamenta da menjaju zakone, ne negiramo da su određene izmene Krivičnog zakona potrebne, ali ove promene su jako važne za pravosudni sistem i moraju se sprovoditi na osnovu veoma ozbiljnih debata. Nije normalno da se tako važni zakoni menjaju preko noći bez rasprave. Mi smo ti koji znaju kakve posledice promene mogu izazvati i naša je dužnost da na to upozorimo. Da objasnimo šta je mogući rizik i posledice.

Praktično, od tog utorka, kada je usvojena Uredba 13, svaki dan postoji veliki rizik po pravosudni sistem, jer ako su takve izmene donete bez javne rasprave, onda se i druge stvari mogu menjati.

Izvor: Al Jazeera