U Srbiji ništa novo, osim vladajućih koalicija

Pred kraj  2016. iz srpskih institucija  stižu sve izvesniji nagoveštaji još „svetlije“ budućnosti.  Predsednički izbori nisu raspisani, ali se po oprobanim balkanskim pravilima, kampanja za te, a verovatno i parlamentarne izbore, rasplamsava do nivoa morbidne kreativnosti.

Za sada, u trci koja nije ni počela, ubedljivo se ističe predsednički kandidat Vojislav Šešelj, sa svojim radikalskim parlamentarcima. On i njegovi sledbenici u Skupštini Srbije i zvanično su predložili da se formira anketni odbor koji bi se, navodno, bavio utvrđivanjem političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića. Odborom bi, smatraju predlagači, na javnim sesijama u skupštini, pred kamerama RTS, predsedavao lično vođa radikala, a kao osumnjičeni  bili bi pozivani i prozivani svi  na koje Šešelj upre prstom. 

Pred njegovim anketnim odborom, zamišljenim poput  onog čuvenog američkog, kojim je polovinom prošlog veka  kongresmen Džozef Makarti „razotkrivao“  komuniste u SAD, ako žele da dokažu svoju nevinost, morali bi se pojaviti Đinđićevi neposredni saradnici i potpredsednici vlade … Žarko Korać, Čedomir Jovanović, Zoran Živković … i ko zna ko još! Za sada, predsednički kandidat Šešelj javno proziva samo Nebojšu Čovića, potpredsednika vlade kada je Đinđić ubijen, ali, kampanja tek predstoji.

Slobodni radikali

Svako ko misli da zbog bizarne morbidnosti radikalski predlog u Skupštini ne može proći, ili ne poznaje srpski parlament, ili ne zna ko u Srbiji donosi sve najvažnije odluke. Drugim rečima, ako se Vučiću učini korisnim pomenuti predlog njegovog bivšeg političkog gurua, eto Srbiji još jedne „nedelje borbe protiv organizovanog kriminala“. 

Dakako, ni Šešelj ne bi ostao kratkih rukava. Ako i ne pobedi na predsedničkim izborma u proleće iduće godine, sigurno ne bi odoleo spisateljskom izazovu da od stenograma vođenih tokom ovih njegovih procesa izda još jedno „književno delo“, dopunjeno možda, i sopstvenim brojnim lažima i uvredama na račun Zorana Đinđića.

Rečju, tako to biva, ili može biti, kada u Srbiji zakon o lustraciji više ne postoji, a međunarodna zajednica oličena u sudu haškog tribunala, znajući možda nešto što mi ne znamo, oslobodi Vojislava Šešelja svake odgovornosti za ratne zločine.

Slučaj ombudsmana

Izgarajući u svom stilu za sadašnjost i budućnost Srbije, Aleksandar Vučić, na svojoj konferencija za štampu, u direktnom prenosu na svim nacionalnim TV kanalima, upozovara da je zaštitnik građana Saša Janković, „apriori protiv države i svog naroda“. I Vučić i Janković su državni službenici, ali je premijer, zna se, ipak državniji, te tera kako tera, već godinama.

No, ovoga puta, tihi čovek na izuzetno odgovornom, a pokazaće se i opasnom mestu ombudsmana, nije pristao da prećuti. Njegovo otvoreno pismo premijeru Vučiću, koje su brojni mediji objavili u celini, verovatno će ući u nekakvu istoriju ljudskih prava u Srbiji, po, bar, tri kriterija.

Recimo, u Srbiji se ne pamti da se jedan državni službenik, zaštitnik ljudskih prava, na takav način, javno i kritički, obratio predsedniku vlade. Uz to, Aleksandra Vučića niko do sada, a da nije iz opozicije, nije tako “brutalno” upozorio da ne samo da laže, krši zakon i širi mržnju, nego i da, lažno optužujući građane kao “protivnike države i svog naroda”, dovodi u pitanje i same temelje demokratije u zemlji.

Konačno, gotovo je neverovatan stil otvorenog pisma kojim ombudsman Janković “brani sebe” od premijera Vučića.

“Sve i da sam, ili neko drugi od navedenih – u prošlosti menjao svoje stavove za 180 stepeni, prebrojavao građane po etničkoj osnovi u srazmeri 1:100, dobijao stan od države dok je bombardovana, bio ministar informisanja dok su vlasnici novina ubijani ili da danas gazim i preuzimam nadležnosti svih državnih organa i institucija, kao što je to slučaj sa Vama, ne biste smeli da nam kažete da smo protivnici države i naroda” – objašnjava Obudsman šta Premijer sme a šta ne sme da čini. A da poenta bude i jaka i jasna, u svakom od pomenutih nedopustivih primera koje Janković navodi, glavni junak je sam Aleksandar Vučić.

On je promenio svoj politički kurs za 180 stepeni, on je, u zanosu svoje četničke borbe, pretio da će “za jednog Srbina biti ubijeno 100 Muslimana”, on je, za vreme  NATO bombardovanja, u vreme kada je ubijen Slavko Ćuruvija, kao radikalski ministar informisanja, dobio stan.

“Srbija zaslužuje više i bolje od ovakvog načina vršenja vlasti, Srbija zaslužuje dostojanstvo i čestitost”, zaključuje zaštitnik građana Saša Janković svoje otvoreno pismo premijeru Vučiću, još uvek se ne izjašnjavajući otvoreno – hoće li se kandidovati na predsedničkim izborima, odnosno, hoće li i kada podneti ostavku na sadašnju funkciju. Neki od objektivnih analitičara, poput Veselina Simonovića, bivšeg glavnog i odgovornog urednika Blica, smatraju da bi, želi li se kandidovati na izborima, zaštitnik građana trebalo da podnese ostavku.

“Ako je namerio da se kandiduje na predsedničkim izborima, Saša Janković trebalo sad da podnese ostavku na funkciju zaštitnika građana i da javno saopšti da ide u izbornu trku… Građanska opozicija u ovom trenutku i nema boljeg kandidata”.

Nova koalicija

Sam Aleksandar Vučić ne odgovara na optužbe i kritike koje mu je Janković  uputio , ali mu je, u svom tipičnom stilu, “čestitao na činjenici da je najpopularniji političar u Hrvatskoj”. Istovremeno, Vučićevi stranački čelnici i zvaničnici, generalno optužujući Jankovića za sve i svašta, posebno naglašavaju kako on i nije zaštitnik građana nego neko ko se, zloupotrbljavajući državnu funkciju – bori za predsedničku kandidaturu.

Indikativno je da je u ovoj nezvaničnoj, ali sve žešćoj predsedničkoj kampanji, gotovo nevidljiv aktuelni predsednik Tomislav Nikolić. To u postojećoj situaciji može da znači da on od Vučića ili nije dobio “blagoslov” za još jednu kandidaturu, ili mu je rečeno da se i ne kandiduje.

Uopšte, čitavu halabuku oko predstojećih predsedničkih izbora, pokaže li se tačnom, može baciti u zapećak vest o mogućoj novoj, vladajućoj koaliciji u Srbiji.

Navodno, Vučićevi naprednjaci i Šutančeve demokrate uveliko se dogovaraju da nakon još jednih vanrednih parlamentarnih izbora, koji bi bili održani kada i predsednički na proleće iduće godine, formiraju novu, vladajuću koaliciju “kako bi Srbija dobila pravu proevropsku reformsku vladu“. Neki od vodećih čelnika demokrata već obilaze odbore po unutrašnjosti, objašnjavajući svojim opštinskim rukovodiocima kako je ubuduće neophodna saradnja sa naprednjacima. Pokaže li se ova vest tačnom, sledeća bi mogla biti da će se premijer Aleksandar Vučić kandidovati na predstojećim predsedničkim izborima. U Srbiji je sve moguće, pa i koalicija DS i SNS, dosadašnjih najvećih političkih protivnika.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera