Učešće u sukobu u Ukrajini: U Srbiji procesuirano 45 osoba

Smanjio se broj ljudi koji iz Srbije odlaze na ratišta u Siriji i Iraku, a zbog učešća u sukobu u Ukrajini procesuirano je 45 osoba, izjavio je direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije Goran Matić.

“Podaci (za Ukrajinu) postoje, ali nije reč o velikom broju. Time se bavi Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali neke procene su da je oko 45 lica procesuirano. To kod nas ne spada u terorizam i nasilni ekstremizam, već u novo krivično delo – učestvovanje u ratu na stranoj teritoriji, koje je uvedeno pre dve godine na zahtev EU-a”, rekao je Matić nakon regionalne konferencije o borbi protiv terorizma na Brdu kod Kranja, u Sloveniji.

Ukrajina tvrdi da 300 Srba ratuje u toj zemlji

Polovinom oktobra ukrajinski ambasador u Beogradu optužio je vlasti Srbije da ne preduzimaju mere da spreče odlazak građana Srbije u Ukrajinu i njihovo učešće u sukobima na strani proruskih snaga.

On je naveo da u Ukrajini ratuje približno 300 građana Srbije, pri čemu je ukrajinska služba bezbednosti na svom sajtu objavila imena i fotografije njih šest.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić tada je odgovorio da Srbija nema te podatke i traži od onih koji ih imaju da ih dostave, na šta je ukrajinski ambasador uzvratio tvrdnjom da su ti podaci već dostavljeni Vladi Srbije, ali da je izostala reakcija.

Kada je reč o odlasku građana Srbije na druga ratišta, Matić je na skupu u Sloveniji rekao da je “mali broj” srpskih državljana otišao u ratove u Siriji i Iraku i da su se neki od njih vratili, te da im se sudilo i da su osuđeni.

“Od druge polovine 2016. godine i nema velikog odliva sa ovog na ta područja. Kritična je bila 2014. godina, kada je najveći broj ljudi otišao, uglavnom oni koji su bili u dodiru sa radikalnim islamizmom i mali broj pravoslavnih Srba konvertita koji su prešli u islam”, rekao je Matić agenciji Beta.

Zaštita od radikalizacije posredstvom interneta

Dodao je da na to utiče više faktora, “najpre individualni, zatim okruženje, siromaštvo, izazov za novim životom ili jednostavno podleganje propagandi”.

“Pokušavamo da se zaštitimo od radikalizacije preko interneta i raznih grupacija i ćelija i smatramo da imamo neke rezultate. Nije se povećao broj onih koji su otišli u Siriju i Irak, mislimo da je čak i taj broj prestao. To nije fenomem samo za Srbiju već za ceo region”, rekao je Matić.

On je rekao i da je održan drugi regionalni sastanak za suprotstavljanje terorizmu i ocenio da pravi dometi mogu da se vide od sledeće godine ili možda posle pet godina.

“To je, nažalost, u ovakvom bezbednosnom okruženju možda malo kasno, ali je bolje da se krene sada nego nikada. UN i EU nas lagano uvode u svoju metodologiju, tako da smo se svi približili jednom okviru koji je opšteprihvatljiv za sve države u regionu”, rekao je Matić.

Po podacima srpskih vlasti, na ratištu u Siriji sada je 11 žena iz Srbije, a do danas je u toj zemlji registrovano 10-ak dece iz centralne Srbije uzrasta od četiri do 13 godina, međutim, ne isključuje se mogućnost da ih ima više.

Ukupan broj građana iz centralne Srbije koji su se pridružili naoružanim formacijama od izbijanja oružanih sukoba u Siriji iznosi 49 (37 muškaraca i 12 žena).

Regionalnu konferenciju na Brdu kod Kranja organizovao je Savet za regionalnu saradnju zajedno sa slovenačkim predsedavanjem Procesom saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP), Inicijativom zapadnog Balkana za borbu protiv terorizma (WBCTi) i Konvencijom o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi (PCC SEE). Domaćin konferencije je Ministarstvo unutrašnjih poslova Slovenije.

Izvor: Agencije i Al jazeera