Velika priča o damarima i darovima

Piše: Nataša Gvozdenović

Pozorište Atelje 212 je ovog novembra obeležilo veliki jubilej – 60 godina postojanja. Predstavom ”Deca radosti” Milene Marković  u režiji Snežane Trišić 12. novembra na dan kada je pre 60 godina u Ateljeu odigran Geteov ”Faust” u režiji Mire Trailović , kada je pozorište počelo da živi.

Komad ”Deca radosti” je poetska drama epohe, drama čiji pogled seže duboko unazad, provodi nas kroz temu ”Dece radosti” generacije rođene 50-tih i 60- godina prošlog veka te neverovatno darovite generacije ”Paket aranžmana” govori nam o svetu koji su oni dobili u amanet, o onom što su oni ostavili iza sebe, provodi nas kroz devedesete i dovodi do naše stvarnosti.

Sve to kroz snažan i osetljiv jezik Milene Marković koji je, svakako, mitologija za sebe, onako kako ga je svojim rediteljskim rukopisom oblikovala Snežana Trišić.

Rediteljka Snežana Trišić govori o susretu sa dramom ”Deca radosti” sa osobeni poetskim svetom i damarima koje drama u sebi tako snažno nosi.

“Svet Milene Marković i poetska drama koju je ona napisala je bio veliki izazov za mene, ja sam se tu vodila emocijom predstave, asocijacijama, sećanjima i tražila odgovor, moj odgovor, odgovor moje generacije, mog sećanja i prema nasleđu i prema raznim ličnim i kolektivnim temama stradanja. Probala sam to nekako da provučem kroz sebe. Prosto sam pustila da ta drama na mene deluje i da je ja nekako zajedno sa glumcima sprovedem na sceni“, kazala je ona.

‘Živo meso u stihu’

Trišić se pitala kako vreme sprovesti na sceni, a da ne bude dokumentarno da ima neku poetsku i čak i savremenu tematiku.

“U pitanju jeste presek epohe. Tu mi govorimo da je to druga polovina 20 veka, ali naravno da kroz nasleđe roditelja dece radosti mi takođe idemo mnogo dalje do početka veka. Ovo je poetska drama sa epskim motivima, i ja sam joj se zaista prepustila i probala da se moj svet spoji sa onim što je spisateljica napisala“, navela je.

Najzad, Atelje 212 , pozorište kultne istorije, veliki jubilej i njena četvrta predstava u tom pozorištu.

“Atelje je pozorište mog detinjstva, pozorište u kojem sam naučila da volim pozorište i predstave, pozorište u kojem sam odlučila da studiram režiju i pozorište u kojem sam diplomirala. Ovo pozorište je moja kuća“, rekla je.

Kompozitorka Irena Popović uočava da je poezija  Milene Marković – živo meso u stihu.

“Dugo sam razmišljala kako bi bilo lepo da radim muziku na pesme Milene Marković i onda me je jako obradovao poziv da radim muziku za ‘Decu radosti’ jer Mislim da je Milena pesnik koji ima živo meso u stihu. Meni je to jako blisko, intuitivno osećam da je ona i žena ratnik i majka Hrabrost. Da sve ovo što je napisala u ‘Deci radosti’ govori u ime svih tih genijalnih ljudi koji su nestali, a ona je ostala kao biograf vremena i istorije. Ona je to pretočila u svoj pesnički jezik, ono što postoji u kultnim pesmama uz koje sam odrasla postoji u Mileninom stihu i krv i suze i znoj i sve ono što zapravo nije izgovoreno ona izgovara. Sa Snežanom Trišić dugo sarađujem, a ovo je bila moja saradnja sa Milenom i ostvaren mi je san, jako mi je značajno da sam radila muziku na njene pesme“, tvrdi Popović.

Putovanje kroz epohu

Glumica Radmila Tomović, koja u predstavi glumi Balerinu, kaže da je to bilo veliko putovanje kroz epohu.

“Putovali smo sa za mene iznenađujućom lakoćom koja  potiče od radosti, a radost i inspiracija dolaze iz tog jednog divnog komada u koji sam se zaljubila pri prvom čitanju. Ovo je moj prvi rad sa Snežom Trišić koja je izuzetna žena, jako talentovana inspirativna otvorena za ideje, dugo me neko tako nije vodio kao ona. Ovaj komad Milene Marković nosi u sebi jednu duboku istinu koja se ne završava samo na tome kakav svet roditelji ostavljaju deci nego i pitanje kakvo pozorište mi ostavljamo onima koji dolaze u odnosu na ono pozorište koje smo zatekli kada smo stasavali. Meni je profesor bio Rade Marković, veliki posvećenik i za nas je ovo stvarno bio hram. Posvećeno smo radili sve ove godine, čekajući bolja vremena i razgorevajući vatru kao Prometeji za nove generacije. Živimo u vremenu koje nas strašno troši, nekad imam utisak da nismo dobro uradili posao čuvanja pozorišta, a nekad mislim da nije moglo bolje. Zaista smo ovim mladim glumcima koji igraju u predstavi pokušali da damo vetar u leđa, da bi uspeli“, zaključuje.

”Deca radosti” jesu velika predstava, kakva i priliči pozorištu kalibra Ateljea 212. Veliko putovanje kroz epohu koje vas obuzima i dira svim damarima koje nosi u sebi. I ne pušta vas dugo posle.

Izvor: Al Jazeera