Vučić: Najbolje da se Srbi i Albanci zauvijek dogovore

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su Srbija i Balkan na isti način reagovali na njegovu posetu Kosovu – “gledanjem preko plota”, ali poručuje da je za Srbiju najlekovitije da se Srbi i Albanci dogovore i zauvek reše svoje probleme.

U autorskom tekstu za jubilarno izdanje Blica, Vučić nalazi objašnjenje za takve reakcije u Filozofiji palanke Radomira Konstantinovića, te navodi da je to “gledanje preko plota” uvek izraz straha da se neko suoči sa samim sobom.

“Zato su komentari ništa više nego ‘pamfletizam’, čija je osnovna odlika, opet po Konstantinoviću, da se obračunava u ime neke već date, nepromenjive i večne istine”, navodi Vučić.

Kaže da su za deo Srbije i za region te “istine” odavno postavljene i da se ne dozvoljava nikakvo njihovo revidiranje.

To, dodaje, podrazumeva, da je Srbija za region uvek kriva, uvek želi da ratuje, uvek da se širi na račun drugih […] da osvoji Balkan.

Diskontinuitet s Miloševićevom politikom

“To što sam rekao jasno da želim da osvajamo laptopovima, znanjem, knjigom, olovkom, i to ne Balkan, već budućnost, mirno je zanemareno”, konstatuje.

Jednako, primećuje, kako je u Srbiji deo javnosti prešao preko toga da je tokom posete Kosovu jasno načinjen diskontinuitet s Miloševićevom politikom.

To se, primećuje, jednostavno ne uklapa u unapred postavljenu istinu dela Srbije, a po kojoj je on apriori loš, apriori za rat, apriori deo Miloševićeve velikosrpske hegemonističke politike.

Zato, zaključuje, komentatori tako jasno preskaču sve delove koji im ne odgovaraju, koji narušavaju njihovu istinu i koji se ne uklapaju u “mit o zlom Vučiću”.

“I tu je negde osnovni problem. Moja politika je politika protiv mitova i večnih istina, a sa druge strane su oni, i sleva i sdesna, i kvazinacionalnisti i kvazigrađanstvo, koji žive na mitovima i od njih. Matrica je ista, razrada je drugačija, ali je zaključak opet isti”, piše Vučić u autorskom tekstu za Blic.

Konstatuje da je tako za jedne izdajnik Srbije, za druge izdajnik pravde i demokratije, te da zato sasvim jasno da ni jednima ni drugima ne odgovara kad za Srbe sa Kosova vrlo jasno traži prava, a ne teritorije, dogovor i kompromis, a ne rat.

Srbija kao mitski glavni krivac

“I kada po hiljaditi put izgovorim reč mir naježe se, ti iz istih šinjela, i krenu da pamfletima, jedni zato što bi stvarno voleli rat, drugi zato što ne mogu da prevale što baš ja taj rat nikako ne želim”.

Piše i da kada se tome doda da je za “sve njih mnogo važnije da njihov protivnik ne uspe”, nego da se zaista postigne rešenje, onda se dobije “zaokružena pamfletaška zajednica”.

Vučić, međutim, primećuje da ista mitološka postavka postoji i u regionu, te da je Srbija po tom mitu glavni krivac i u 20. i 21. veku.

Zato bi, kaže, oni voleli da on ponavlja, poput Miloševića, da ni oružane bitke nisu isključene.

“I voleli bi da sam njegova politička reinkarnacija, sa istom postavkom, istim ciljem i istim načinom da ga ostvarim”, piše Vučić.

Zato, dodaje, i čuju samo ono što bi voleli, a ne što je rečeno.

‘Zlatno pravilo’ Balkana – da komšiji crkne krava

“Zato što im ne odgovara Srbija koja je normalna, Srbija kompromisa, Srbija koja svoje mesto u svetu hoće da nađe radom i znanjem, a ne oružjem”.

Zato bi im, kaže, čist sevap bio da pregovori propadnu, da otpočnemo rat s Albancima, da istrebimo jedni druge i dokažemo mit.

Vučić piše da na palanačkom Balkanu i dalje važi zlatno pravilo – da komšiji crkne krava, a da je poseban problem ako on tu ideju odbije, ako proba da nađe lek, i za sebe i za druge, ako poželi promenu, zbog koje će postati bolji, uspešniji, jači…

Kako kaže, čak i ako ponavlja stalno mir, i dogovor, i kompromis, opet ne vredi, utvrdiće mu loše namere, pričaće kako laže, tražiće zaveru, loš zaplet…sve da ne bi morali da priznaju da je mit pogrešan.

A sve to je, primećuje, da ne bi morali da se bave sobom i sopstvenim promašajima i da bi uvek imali dežurnog krivca.

Izvor: Agencije