Žandarmerija – sistem protiv ‘Sistema’

Piše: Jelena Milić

General Bratislav Dikić nedavno  je “smenjen” sa mesta komandanta Žandarmerije, pošto je pripadnik Kraljevačkog odreda Žandarmerije uhapšen zbog ubistva dvojice Jagodinaca. Smenu je zatražio direktor policije Srbije Milorad Veljović, a odobrio premijer i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić. Veljović, čiji je reizbor, takođe, bio tema spekulacija o odnosu snaga, to jest partijskih i drugih interesnih klanova u policiji, smenu Dikića tražio je i 2011. godine, ali tada nije imao podršku Ministarstva unutrašnjih poslova. Smena je predložena nakon sumnji da je Dikić u akciji “Sistem” neovlašćeno prisluškivao kolege iz policije. Takođe, tada su se pojavile sumnje da je pripadnike Žandarmerije koristio da u radno vreme traže zlato, a da zaplanjeno oružje nije predao po proceduri.

U međuvremenu su se protiv pripadnika Žandarmerije, jedne od najbolje opremljenih i najvećih borbenih jedinca u Srbiji, sa skoro 3.000 pripadnika, nastaloj i formacijski i kadrovski od rasformirane zloglasne Jedinice za specijalne operacije, gomilale indicije i optužbe o umešanosti u kriminalne radnje raznih vrsta, mahom po gradovima na jugu Srbije, te da su pružali razne vrste otpora pripadnicima Unutrašnje kontrole MUP-a Srbije koji su to ispitivali.

Građane Srbije mnogo više skandalizuje kad pripadnici jedinica sa teškim bremenom ratnih zločina pokažu svoje pravo lice nad ‘nedužnim Srbima’, nego kad za vreme rata streljaju vezane muslimane.

Žandarmerija je svoju zakonski, institucionalno i na druge načine nekontrolisanu ili ustupljenu moć uporno testirala i širila. Sama je smišljala svoju neustavnu zakletvu, himnu, snimala propagandne spotove nedopustivog sadržaja, bez dozvole vrha MUP-a, određivala sadržaj svojih proslava… Ukratko: “Samo Bog i Žandarmerija Srbiju spašavaju, braćo Srbi i sestre Srpkinje. Kosovo je srce Srbije i tako će uvek biti, milom ili silom. Albanci sa Kosova su i biće separatističke terorističke bande. Svaki pokušaj naše neosnovane diskreditacije ili kriminalizacije je zavera onih koji Kosovo njima predaju u ruke.”

Zašto i kako joj se to moglo i dopuštalo u Srbiji, sekularnoj državi svih građana i nacionalnosti, koja je nedavno postigla istorijski iskorak u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom? “Kapi koje su prelivale čašu”, kako je Veljović okarakterisao nedavno dvostruko ubistvo za koje je komandnu odgovornost pripisao Dikiću, u slapovima su tekle i ranije. Gde, uostalom, počinje i gde se završava princip komandne odgovornosti? Veljoviću je ovog puta u prilog išlo, nažalost, to što građane Srbije i dalje mnogo više skandalizuje kad pripadnici jedinica sa teškim bremenom ratnih zločina pokažu svoje pravo lice nad “nedužnim Srbima”, nego kad za vreme rata streljaju vezane muslimane ili u miru odbijaju subordinaciju.

Sve je podjednako opasno

Tolerisanje, kompromisi ili nemoć da se odmetnutoj Žandameriji stane na put, a sve je podjednako opasno, još je jedna stavka u po Srbiju na unutrašnjem planu već opasno visokom računu za cenu trpljenja i tolerisanja Briselskog sporazuma. Plaća je delovima sistema bezbednosti, desničarima, Srpskom pravoslavnom crkvom, Rusima, Miloradu Dodiku i drugima, uz prećutnu saglasnost onih koji ne primećuju Aleksandra Vučića u Andrićgradu u Višegradu.

Hapšenje Zvonka Veselinovića, kriminalca sa severa Kosova, Žandarmerija je očito planirala skupo da naplati, pre svega na jugu Srbije, koji vidi kao svoj zabran, a čije građane drži kao taoce. Jagodina se omakla, Žandarmerija je počela da širi svoj zabran, koji, gle čuda, ne uključuje Veliki Trnovac, selo koje je na kartama Interpola obeleženo istim znakom kao i najveći svetski centri narkotika, a u koji Žandarmerija nerado i retko ulazi. Neki kažu da u selu u svakom trenutku ima najmanje 1,5 tona marihuane, heroina i kokaina.

U selo Veliki Trnovac Žandarmerija nerado i retko ulazi, a neki kažu da u selu u svakom trenutku ima najmanje 1,5 tona marihuane, heroina i kokaina.

Incident u selu Borovac kod Kuršumlije, koji se desio samo desetak dana pre spomenutog dvostrukog ubistva u Jagodini, kada se Žandarmerija oružano sukobila sa grupom Albanaca sa Kosova koja je krala drva iz srpskih šuma, brutalno je ogolio da reakcije nadležnih u vezi postupaka Žandarmerije, kao i same Žandarmerije, skoro po pravilu nisu u skladu sa njihovim mandatom, hijerarhijom i duhom vremena.

Ovaj incident, kao i mnogi prethodni, takođe je mogao biti povod da se Dikić razreši dužnosti, a pitanje kontrole nad Žandarmerijom i njene nove uloge u novim političkim okolnostima ozbiljno javno razmotri. Nadležni državni organi se tada nisu javno ogradili od Dikićeve ocene da “ovo nije prvi događaj da naoružani albanski separatisti prelaze administrativnu liniju na tom području sa ciljem vršenja terorističkih napada ili drugih krivičnih dela”, koja nikako nije u duhu Briselskog sporazuma, niti je uloga komandanta Žandarmerije da to i tako komentariše.

Istraga protiv brata Dragana

Kontroverzni Dikić, samo naizgled neočekivano, par dana posle navodne smene, imenovan je, kako se posebno uporno ističe na osnovu slova zakona i skladno njegovoj struci i činu, za pomoćnika direktora policije. Nova zaduženja generala Dikića će navodno određivati sam Veljović. Tvrdi se da Dikić neće imati unapred određenu nadležnost kao pomoćnik i da će raditi samo ono što mu odobri direktor. “Na novoj funkciji nema mogućnost da samostalno izdaje naredbe ili da proverava rad bilo kojih jedinica MUP-a. Time je omogućeno da rad Unutrašnje kontrole, koja je proveravala Dikića i komandu Žandarmerije, bude nastavljen. Ukoliko se unutrašnjom kontrolom utvrde eventualno nepravilnosti u radu Dikića, protiv njega će biti pokrenut disciplinski postupak. Istovremeno, Više tužilaštvo u Nišu nastavlja istragu protiv njegovog brata Dragana Dikića i lokalnih pripadnika Žandarmerije”, prenosi beogradski Blic reči svog izvora iz vrha MUP-a.

Bitka između ostatka države i Žandarmerije, koja se najbolje oslikava stanjem na etnički trusnom jugu Srbije, a koja neće nestati ako se o njoj ne govori, očito se zahuktava. Ne treba zaboraviti koliko je dugo Niš bio bez načelnika, niti se prestati pitati zašto. Na mesto novih šefova niške policije, tvrdi se, nisu slučajno poslati provereni operativci Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije. Srđan Grekulović, novi načelnik PU Niš, mnogo pre Dikića radio je kao zamenik komandanta Žandarmerije i poznaje strukturu te jedinice. Milisav Spasojević, sadašnji zamenik načelnika PU Niš, ima dugodišnje iskustvo i bio je zamenik načelnika kriminalističke policije Beograda.

Bitka između ostatka države i Žandarmerije, koja se najbolje oslikava stanjem na etnički trusnom jugu Srbije, a koja neće nestati ako se o njoj ne govori, očito se zahuktava.

Potpuna i neometana istraga o odgovornosti ili umešanosti samog generala Dikića u spomenute kriminalne radnje, jasno definisane obaveze pripadnika Žandarmerije, kao i same Žandrmerije u svetlu Briselskog sporazuma i početka pregovora sa Evropskom unijom, nužana su mera u procesu suštinske reforme sistema bezbednosti Srbije. Ova reforma, koja se očito ne sprovodi, nažalost, i dalje niti je prioritet koji se spominje povodom rekonstrukcije Vlade Srbije, niti je razlog zbog kog je opozicija kritikuje, niti je EU zvaničnici spominju.

A idu gej parada i izbori na severu Kosova. Nekontrolisana Žandarmerija može lako svoje usluge ponuditi novim ideološkim partnerima, Dverima, Demokratskoj partiji Srbije i SPC-u, naprimer. Onaj komercijalni deo, klasični kriminal, i dalje čvrsto očito drži u svojim rukama, iako u Veliki Trnovac ne ide, ili baš zato. A polako se i još jedan predlog Zakona o privatnom obezbeđenju gubi u administrativnom labirintu. Čemu zakon koji bi, između ostalog, pobliže definisao ko, kako i pod kojim uslovima može da pruža usluge privatnog obezbeđenja kad to trenutno Žandarmerija sama određuje i sprovodi na jugu Srbije zasigurno, a očito i šire.

Hapšenje po češkom uzoru

Informativna služba Dveri izdala je 17. jula saopštenje pod naslovom “Zaustavite progon Žandarmerije”, u kojem “dižu glas u odbranu ove jedinice”. Dveri tvrde da je Dikić smenjen ne zbog toga što je pripadnik njegove jedinice osumnjičen za dvostruko ubistvo i uhapšen, već zbog zakletve iz 2012. godine u kojoj se kaže da će “pripadnici te jedinice braniti Kosovo i Metohiju”.

Samo je portal Peščanik u tekstu “Zašto Dveri brane Žandarmeriju”, autora Vladimira Veljkovića, primetio da u trećem delu svog najnovijeg teksta “Narodni front” kao rešenje za izlazak iz krize srpske opozicije, Boško Obradović, sekretar Upravnog odbora Dveri, kaže da postoje tri brza rešenja za srpsku opoziciju. “Prvo od tih rešenja je da, u okviru neke od sledećih taktičko-pokaznih vežbi koju će Žandarmerija održati, policija iskoristi priliku i prisustvo najviših državnih funkcionera da ih sve pohapsi, po uzoru na češku policiju.” Obradović dalje kaže da su Dveri još ranije pozivale “snage bezbednosti, Vojsku i policiju da zaštite ustavni poredak Srbije i spreče vladajući režim da sprovodi antiustavne aktivnosti po pitanju Kosova i Metohije” i dodao da je poziv Dveri i dalje otvoren.

Pozivanje Vojske i policije da izvrše državni udar, i to od strane ljudi koji su odlučili da javno učestvuju u političkom životu zemlje, pravi je politički skandal.

“Izgleda da je general Dikić, kao autor kosovske zakletve Žandarmerije i njen dosadašnji komandant, prema proceni SS Dveri (čitaj, Srpski sabor Dveri), bio formacijski i ideološki odgovarajuća ličnost za državni udar, na koji ga je ova stranka pozivala. Pozivanje Vojske i policije da izvrše državni udar, i to od strane ljudi koji su odlučili da javno učestvuju u političkom životu zemlje, pravi je politički skandal”, primećuje Veljković s pravom.

U zemlji u kojoj su reformskog premijera Zorana Đinđića ubili pripadnici JSO-a, koji su imali podršku iz Vojske Srbije, pre svega Vojno bezbednosne agencije, čiji se šef Aca Tomić sa Vojislavom Koštunicom najbolje razumeo kad su zajedno tihovali, a čiji je ostatak integrisan u Žandarmeriju, ovo nije komarac od koga se pravi magarac. Ili će sistem pobediti “Sistem” ili će Srbija iz putinizacije skliznuti u bananizaciju, iz koje nema povratka.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera