Zašto Srbijanci sve više zaobilaze more južno od Prevlake

Neos Marmaras, Nea Kalikratia, Nea Moundania, Tasos (Potos, Limenas, Limenaria), Skiatos, Kavala, Polihrono, Hanioti, Pefkofori, Paralia, Lefkada, Skiros, Ios, Krf (Guvia, Dasia, Ipsos, Paleokastrica). Solun, Pirej, Zakintos, Krit, Halkida, Pefki i Edipsos na ostrvu Evia…

Ovo su samo neka grčka turistička mesta, poređana po sećanju, koja sam pohodio poslednjih deceniju i nešto više, a mojim su zemljacima zamenila najpre Rovinj, Pulu, Opatiju, Crikvenicu, Zadar, Šibenik, Split, Makarsku, Omiš, jadraska ostrva, Dubrovnik, Kupare, Mline, Cavtat, i Molunat, potom (u dobroj meri!) Igalo, Herceg Novi, Tivat, Budvu, Bar i Ulcinj.

Ovo shvatite kao skroman prilog raspadu Jugoslavije, u čemu je naša, srpska strana imala „početni udarac” i najviše jada drugima (Muslimanima/Bošnjacima i Hrvatima) zadala.

Sa platoa pored beogradskog buvljaka, koji služi kao parking i rezervna pijaca rabljene i ukradene robe, ali i za smetljište, na put ka Edipsosu (od predvečerja do fruštuka) na ostrvu Evia, kasnili smo skoro sat vremena. Tada je jedna sebi mnogo važna faca inaugurisana (i) za predsednika zemlje kojoj niko ne zna granice, koje su (mu) možda još uvek – sve do Tokija.

Vozači putničke agencije (da je ne raklamiramo) pravdali su se blokadom grada zbog „važnog” događaja, a nervozni turisti psovali Aleksandra Vučića i njegovu jevtinu predstavu za narod, obasipajući ga uglavnom blasfemijama.

Sklanjajući se u hlad na prostoru buduće beogradske autobuske stanice, većina se propisno namirisala izmeta i mokraće i nagledala gvala smeća.

Sremac jugonostalgičar i zaljubljenik u Sarajevo

Nismo se ni izvukli iz Beograda, a nekoliko sredovečnih dama već je, s namerom da se opruže, merkalo šarage. Sve je sa kratkim upozorenjem razrešila Ana, vodič, upozorenjem da se ne zauzimaju slobodna mesta jer će se autobus do Vranja popuniti. Tako je i bilo, a sa sećije se javio oniži Miloš Jovanović, Sremac iz Laćarka, žaleći što neće imati žensko društvo.

Miloš je agronomiju upisao u Novom Sadu, a kada je zapeo na jednom predmetu, prepisao se u Sarajevo gde je diplomirao i, kako reče, proveo najlepše dane u životu.

„Dok sam izašao iz voza nepoznati ljudi su me pitali treba li mi pomoć, prenoćište, stan… I tako sam se udomio na Marin Dvoru. Imao sam tako divne prijatelje sve vreme studija. Sarajevo je najlepši grad na svetu, a Bosna najlepša zemlja. Tamo živi prava raja, najbolji ljudi…“

Sremac ipak izdvaja Refika Mazalovića, tada studenta prava i njegovu devojku Muneveru, koja je studirala medicinu.

„Pravnik i doktorka su se kasnije uzeli, bili su mi kao brat i sestra…“

„Jesi li im se javljao tokom rata u BiH, ili kasnije?“

Hodžina kćer

„Čim su veze proradile pronašao sam svoje prijatelje. Na prvi telefonski poziv predstavio sam se Refiku punim imenom i prezimenom i pitao ga da li me se seća i hoće li da razgovara sa mnom. ‘Sremac!’, rekao mi je i nastavili smo tamo gde smo davno zastali. Dok sam studirao stalno me je pitao da li mi štogod treba, čak mi je u šali ponudio i svoju devojku. Pogledam ga s nevericom, a on, smešeći se, veli da tu ne bih prošao, jer – hodžina je kćerka.“

Miloš ima dve kćerke, jedna je u Parizu, druga radi u jednoj špediterskoj firmi u Kozarskoj Dubici.

„Mora neko moj da bude u Bosni ponosnoj“, ističe Jovanović.

„Jel’ to patriotski?“

„Jeste! Radio sam kao agronom 40 godina u Sremskoj Mitrovici, dosta od mene. Neka mladi idu kuda žele. Ovde ne dobijaju posao, imaju samo TV Dnevnik i laži političke vrhuške.“

„Je l’ ti žao Jugoslavije?“

„Jeste i nekako bih je prežalio da se raspala bez krvi i mržnje. Najviše mi smetaju granice između ovih naših državica. Zato kod mene u Laćarku ispred kuće nema ni ograde, ni kapije…“

Lutra Edipsos – banja na moru

Na severozapadu Evie, posle Krita (250 kilometara) najdužeg grčkog ostrva (180 km), nalazi se Lutra (banja) Edipsos. Smeštaj za deset, toplo i čisto more takođe, jedina, sitna, zamerka – slab Wi-Fi.

Na nekoliko mesta, tik uz more, sa stena se spušta topla (slana) voda temperature između 40 i 70 stepeni Celzijusa koja, tvrde Grci, stiže iz zemljine utrobe sa čak 3.000 metara i stapa se sa Egejskim morem. Prema legendi, boginja Atina zatražila je od Efesta (boga vatre) da tvori mineralne izvore kako bi Herakle (u rimskoj mitologiji Herkul), radi ispunjenja znanih 12 zadataka, povratio snagu.

Nakon Herakla, u Edipsosu je snagu vraćao i rimski car Marko Aurelije, a mnogo godina kasnije i kralj Petar I Karađorđević, Marija Kalas, Greta Garbo, grčki brodovlasnik Aristotel Onazis, Vinston Čerčil… Dovitljivi i zajedljivi Srbi kažu da je Kralj Petar I ovde boravio u leto 1919., a preminuo u avgustu 1921.  godine.

Priča se da voda sa Edipsosa ima i čarobna svojstva, da leči mnoge bolesti (kostobolju, kožne bolesti i mnoge druge), vraća snagu, lepotu… Do pre nekoliko godina lutra (banja) je bila zatvorenog tipa i u njenu izgradnju (smeštajni kapaciteti) ulagao je grčki penzioni fond, a kada je to „puklo”, na potragu za zdravljem navalili su Grci sa kontinenta i (za sada) uglavnom gosti iz Srbije, među kojima prednjače Beograđani kojima su Grčka, Turska, Bugarska, Španija i sever Afrike zamenili Crnu Goru.

Izgubljeni i nađeni telefon

Grci su srdačan narod, ali se stiče utisak da se ne „ubijaju“ od posla i da su, kao i Srbi, svikli na malo nereda. Gradić zbunjuje velikim brojem lepih vila. Na svakom koraku uljudnost i toplina, možda najveća u vili Lia. Vlasnica MAPIA MAYPOZOYMH i njena imenjakinja, koja opslužuje ovu i još jednu trospratnu vilu, trude se da se osećate kao kod kuće.

Na recepciji su malo ujutro i predveče, ostatak je prepušten gostima. U lepo opremljenom holu, pored recepcije su i dva astala, tri troseda, televizor… Čuje se tiha muzika, a na stočiću pored troseda dosta cvetova bele magnolije koje šire opojni miris. Uveče svi pazimo da pri dolasku iz špancira zamandalimo kuću, a ako se zaboravi ključ sledi dozivanje.

Jedan Beograđanin izgubio je jedne večeri mobilni telefon. Nije mu, veli, toliko do telefona koliko do nekoliko stotina veoma važnih brojeva. Sumnjao je da je ispao iz džepa dok je njegova supruga gledala krpice, a on malo odmorio na dvosedu od bambusa u radnji ORIENT COLECTION. Kada se vratio, prodavnica je bila zatvorena. Ujutro nije bila otvorena, kao i kada se vraćao sa plaže.

Tek uveče prišao je vlasniku i rekao da ima nešto da ga pita. BILLY MAGUOS, gospodin u kasnim srednjim godinama je ćutao i udaljio se ka ćošku ofisa, potom mu pružio telefon. Odbio je novac, a kasnije je, uz „Come on, it wasn't necessary“, nekako primio bocu Teachers­-a.

Za razliku od Turaka, Grci nisu „navalentni“ trgovci. Na pijaci svi (pogotovo mlađi) govore srpsko-hrvatski, tu se čuje i ona poznata da „nema džabe ni u stare babe“. ANASTASIA LIAROY, u lepo uređenoj radnji KAPALI ÇARŞI (Ermoy 26), voljna je da snizi cenu i do 30 odsto, pokloni lep privezak i pri odlasku izljubi mušterije. Nabraja dvadesetak naših imena i kaže da je Jugoslavija bila najlepša zemlje. Engleski joj je simpatičan, kaže da zna mnogo words…

Simin kanal i bamija kod snajke

Prvih šest dana nisam ulazio pod topli slap, a onda sam popustio jedne večeri kad je nestala gužva. Da probam… da ne pričam tuđa iskustva. Skoro svakog dana, da prostite, neka podebela gospoja iz Srbije napravi svađu. Prave red, s koje strane se seda, koliko treba da se ostane… Većina kaže da se ne preporučuje više od 15 minuta najviše tri puta dnevno.

Pre nego se sruči niz žuto-zelenu stenu, voda se pojavi u kanalu nekoliko metara iznad gde takođe treba stati u red i kasnije sesti pod niski slap. Novica Cvejić, Beograđanin sa Dušanovca, dobio je packu zbog banjanja u kanalu (zaustavlja mlaz) a kritizerki je odgovorio da je kanal pravio njegov prijatelj Sima te da ima posebna prava.

Sledećeg jutra na grčkom i ćirilicom između zagrada ispisao je „Simin kanal“. Da se zna.

Sima je zapravo defektolog Siniša Todorović, bivši vaspitač u beogradskom okružnom zatvoru. Letuje sa suprugom Draganom i Cvejićevom suprugom Elisavetom. Dva penzionera u dobroj kondiciji, kako reče Cvejić, bave se sa „pet P”, uzgajaju pčele, prepelice, pečurke, piliće i peto sam zaboravio. Šereti stalno nešto kombinuju, posebno Novica.

Nekoliko metara od plaže, otkrili su da vrela voda izbija iz mora, montirali su cev i na njenom vrhu skuvali kokošije jaje. Stojeći u pesku koji lagano zapljuskuje more, otkrili su da ih nešto pecka, a kada su zakopali desetak centimetara izbio je „ključ” i mehurići. Skuvali smo desetak jaja od prepelice i slasno pojeli.

Crnogorci da se zamisle

Voće i povrće je jevtinije (i mnogo kvalitetnije) nego u Beogradu. Osim trešanja (2,5) sve se vrti oko jednog evra za kilogram i manje. Pivo, limenka 0,5l, u prodavnici je 0,90 evra, u restoranima oko tri evra, dobar giros od 2 do 2,5 evra.

Uz obalu je samouslužni restoran Capetan Cock, vlasništvo snajke iz Subotice. Snežana se davno udala za Grka i uspešan je ugostitelj. Kod nje je solo prebranac 4,5, musaka 6, piletina sa krompirom 5,5, koliko su i tikvice, a bamija (grč. okra) je najskuplja – 6 evra. Desetodnevni smeštaj, prevoz i osiguranje, zavisno od datuma uplate kreće se od 70 do 110 evra po osobi.

Šetačku zonu su okupirale bašte restorana, trotoar je zapušten, za razliku od privatnog oseća se da je javno dobro prepušteno nebrizi, ali svi su zadovoljni krenuli iz Edipsosa.

Blagorodni par iz Aranđelovca, dr Gordana Jovanović Rašić, internista i njen suprug Mihailo Jovanović, profesor matematike u tamošnjoj gimnaziji, Aca Ranić iz Paraćina sa suprugom, Danijela i Dragan iz Pirota, Nišlije, Leskovčani, jedino je nezadovoljna Nada iz Podgorice…

I nikome „ne pada pamet“ da idu na more južno od Prevlake. Crnogorci treba da se zamisle zašto je Srba sve manje na njihovom moru. U svemu ima politike, ali ima i još ponečega…

Izvor: Al Jazeera