Zloupotreba slobode govora na internetu
U vreme ubrzanog razvoja digitalne tehnologije, u kojoj se broj ljudi sa slobodnim pristupom internetu broji u stotinama miliona, savremeno društvo pokušava da odgovori na pitanje: Kako zaštiti sajber prostor od govora mržnje bez ugrožavanja jednog od osnovnih ljudskih prava – prava na slobodu izražavanja?
U eri interneta samo jedan “klik” deli vest, fotografiju ili snimak od objavljivanja. Izazov kojem, prirodno, mediji ne mogu odoleti.
Ali, ni pojedinci, koji, iznoseći svoje stavove i komentare, neretko prelaze granicu dozvoljenog. Pojedini portali govor mržnje, koji se pojavljuje u rubrici “komentari”, rešili su tako što su ukinuli mogućnost njihovog postavljanja.
Pitanja savremenog sveta
“Kad shvatite da jednostavno morate isključivati komentare ispod sve više i više članaka, onda shvatite da to jednostavno više nema smisla. Neki su komentirali da je to njihovo pravu u demokraciji da kažu što žele. Nije”, kaže Dalibor Dobrić sa portala net.hr.
Za govor mržnje na svom portalu, medijska kuća b92 iz Beograda ima drugo rešenje – moderatore.
“Mislim da moderatori nikako nisu cenzori, nego neko ko vodi računa o tome da taj dijalog i na internetu, i u našim komentarima bude pristojan i u nekim normalnim okvirima. Dakle, da ne izmiče nečemu što bi mogao biti govor mržnje, jer, ako bi se to dozvolilo, to bi bila apsolutna sloboda govora”, kaže Vesna Dobrosavljević sa portala b92.net.
Kako zaštiti sajber prostor od govora mržnje bez ugrožavanja prava na slobodu izražavanja?
U nekim slučajevima komentari mogu da postanu i predmet policijske istrage.
“Što se tiče komentara, govora mržnje, nerijetko imamo slučajeve gdje SIPA [Državna agencija za istrage i zaštitu], odnosno Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, zahtijeva od nas – a dešavalo se, naravno, da i Tužilaštvo [bosanskohercegovačkog entiteta] Republike Srpske – traži od nas da im dostavimo IP adrese korisnika. Naravno, mi ne dajemo IP adrese korisnika tek tako, već isključivo na osnovu naloga Tužilaštva Bosne i Hercegovine”, kaže Tatjana Sekulić sa sarajevskog portala klix.ba.
Da li pravo na slobodu govora ima granice, kada to pravo, posebno na internetu, prerasta u njegovu zloupotrebu, kako to sprečiti, kako se s tim nositi – pitanja su na koja savremeni svet i dalje traži odgovor, kaže reporterka Al Jazeere Anne Marie Ćurčić.
Kad država može reagovati
Frank La Rue, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija o promociji i zaštiti prava na slobodu mišljenja i izražavanja, ukazuje da se, kada je reč o govoru mržnje, mora voditi računa o tome da li ga plasiraju organizovani pokreti ili pojedinci, s ciljem da sistematski mobilizuju istomišljenike. U tom slučaju država, kroz odgovarajuće zakone, mora intervenisati.
“Međutim, ako je reč o individualnoj izjavi, manje su posledice, jer se radi o pojedincu koji stavlja sumanut komentar, koji sam po sebi može da bude govor mržnje, ali tu nema trenutnih posledica, nema mogućnosti da neposredno naudi. Dakle, sve su to uvrede, ali tu država ne treba da reaguje. Jer, ne želimo da to, kao druga strana medalje, države i političari iskoriste kao instrument cenzure”, kaže Frank La Rue.
Prema studiji Regionalnog centra za manjine iz Beograda, govor mržnje na internetu veoma je prisutan u zemljama Zapadnog Balkana, čemu su posebno doprineli ratovi iz devedesetih. Mete tih govora, pre svega, pripadnici su drugih etničkih i verskih grupa, a sada sve češće i pripadnici LGBT populacije i imigranti.
Izvor: Al Jazeera